Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević kaže da se na samitu u sklopu Berlinskog procesa nije čulo ništa novo, te da je najvažnija poruka predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da će nemačko-francuski predlog postati platforma EU u budućim pregovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
„To znači da će u stvari to biti ne samo platforma i deo pregovora, već i obaveza u budućim pregovorima i da se od toga neće odstati. Sa druge strane, to znači da se potpuno po strani stavlja Briselski sporazum i obaveze EU i pokušava da se sve to preskoči“, rekao je Milivojević.
To je, ikako je ocenio, opasno jer se ulazi u period novih pritisaka i uslovljavanja.
„Mi nismo videli do kraja taj sporazum, ali vidimo da on nastupa sa pozicije da se pregovori ubrzaju, da se do nekog konkretnog rešenja dođe u što kraćem mogućem roku, imajući u vidu i kontekst Ukrajine i svega što se dešava u Evropi. Još jedna stvar koja je nepovoljna za nas – da se insistira na nekoj vrsti priznavanja Kosova na kraju ovih pregovora“, kazao je Milivojević.
Smatra da Beograd neće odustati od principijalnih stavova da se ispoštuje sve što je ranije dogovoreno, jer je teško da se bez toga u narednom periodu može nastaviti dijalog.
Napominje da veruje u povratak za pregovarački sto, ali pod uslovom da se na njega stavi Briselski sporazum.
„Ovaj dokument ruši Briselski sporazum na način kako je postavljen i sa najnovijom porukom da će on biti noseći u budućim pregovorima“, rekao je Milivojević.
Dodao je da ga ne čudi reakcija Srba na KiM i predlog da se napuste kosovske institucije, jer se, kako kaže, srpska strana tera u poziciju gde nema druge mogućnosti. Dodaje da je ovo i pokušaj da se izvrši pritisak na pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo da promene stav.
„Time bi većina i zapadni centri moći praktično rešili problem KiM na način koji odgovara njihovim interesima“, rekao je Milivojević.
Šta će biti u „non-pejperu“
Milivojević ističe da odgovor „non-pejperom“ na ovaj predlog znači da Beograd neće dati obavezujući odgovor, ali da će poručiti da ostaje privržen dijalogu.
„Biće jasnih poruka šta su crvene linije Srbije i da teško da Srbija može da prihvati uslovljavanje da u osnovi tog predloga stoji statusno pitanje, odnosno izjašnjavanje o priznavanju nezavisnosti Kosova“, kazao je Milivojević.
Komentarišući pitanje dronova koji u Centralnu Srbiju ulaze sa teritorije KiM, Milivojević je istakao da je krajnje vreme da se KFOR o tome izjasni jer, oni znaju šta se dešava.
„To nama pokazuje da se ipak ide ka nekoj vrsti zaoštravanja, da raste pritisak na Srbiju, da ne možemo biti optimisti oko 21. novembra“, rekao je Milivojević dodavši da situacija oko KiM ne bi bila takva da potezi Prištine nemaju podršku sa Zapada.
„Bojim se da idemo prema eskalaciji ukoliko ne dođe do promene stava u zapadnim centrima moći“, rekao je Milivojević.
Čović: Nemačko-francuski predlog je nepristojna ponuda
Nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović kaže da u nemačko-francuskom predlogu, prema onome što je poznato, nema nijednog elementa koji možemo da prihvatimo ni delimično, jer direktno ugrožava i Rezoluciju 12 44 i Ustav Srbije.
„To je po meni nepristojna ponuda, nastavlja se pritisak. Oni igraju na neko vreme koje nije realno, egocentrični su rokovi, pominje se 24. februar 2023. godine“, rekao je Čović napomenuvši da se već 20 godina ništa nije rešilo po tom pitanju.
Dodao je da se sada pominje pravno-obavezujući dokument, kao da svi potpisani do sada nisu bili pravno obavezujući, te podseća da nijedan sporazum do sada nije sproveden do kraja.
Sporazumi se potpisuju ne da bi se sprovodili već da bi se kupovalo vreme, rekao je Čović poručivši da se to na kraju završi pritiscima.
Što se tiče poruka iz Brisela o situaciji na KiM, Čović je kazao da ga pomalo brinu izjave evropskih zvaničnika i napominje da je tu po sredi igra rečima.
„Oni se neprekidno igraju rečima. Prvo je bilo priznanje, sada je prihvatanje realnosti. Očigledno je da ne odustaju od koncepta da je Kosovo nezavisno“, kazao je Čović.
Istakao je da nema jasnih poruka da se zaustave provokacije Prištine, već se one, kako kaže, tolerišu.
„Nije tačno da ne mogu da obuzdaju Kurtija, neka samo obustave njihove fondove kojim finansiraju taj deo naše okupirane države“, rekao je Čović.
„Dodatno uslovljavanje Srbije, pritisak mora da se izdrži“
Napomenuo je da već 20 godina stiže poruka da zemlje regiona pripadaju Evropi, da EU može biti potpuna samo sa Zapadnim Balkanom, ali da je proces pridruživanja EU stopiran.
„Nisam pristalica one varijante Evropa ili smrt. Mi smo Evropa i to niko ne može da nam uzme, ali ovi procesi čini mi se da uopšte nisu iskreni. Jer da smo hteli da rešimo velike probleme u regionu, EU je to mogla odmah da uradi integracijom celog regiona u EU“, rekao je Čović.
Ocenio je da je puno obećavano što se tiče prijema Srbije u EU, a da se sada ne vidi pristupni potencijal, niti je jasna perspektiva EU zbog svih događaja na globalnom nivou.
Ukazao je na to da se Srbija stalno dodatno uslovljava, ali da pritisak mora da se izdrži.
„Sav pritisak će proći ali kada jednom date i odreknete se dela svoje teritorije, to je nepovratno. Neke stvari moraju da se izdrže ukoliko su u pitanju nacionalni i državni interesi“, rekao je Čović.
Govoreći o dronovima koji lete u blizini administrativne linije, istakao je da se u situacijama kada u njima ima posade prvo šalje upozorenje, a posle toga se obaraju.
„Takve đavole koji letuckaju, da li je ekonomski ili vojni – on nosi kameru, treba skidati odmah, po cenu da ga gađate praćkom“, zaključio je Čović.
