Istorija nije mazila ni Srbe ni Albance, ali istorija ne sme da bude zatvor. Ona, pre svega, treba da bude učiteljica, pa se nadam da su odatle, ipak, svi ponešto naučili, rekla je ona u serijalu „Kvaka 23“.
„Dole je stalno realna opasnost od incidenata, ako se neke stvari ne dogovore i ne sprovode. Srpska lista preti da će izaći iz svih kosovskih institucija. Pa znači mi se vraćamo koliko godina unazad ako se to desi i to otvara prostor za sukobe, bukvalno“, objasnila je Grubješić.
„Imate paralelnu realnost, u Berlinu se potpisuju dobri sporazumi, dok je sever Kosova na ivici sukoba zbog registarskih tablica“, predočila je ona u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i naglasila da je taj problem nemoguće rešiti tako što ćete ga kratkoročno samo odložiti.
Ukazujući da suspenzija komandira policije na severu Kosova nije u skladu sa Briselskim sporazumom, ona je podsetila da nema ni naznaka formiranja Zajednice srpskih opština, uverena da je ključni problem međunarodne zajednice što ovde nije završila nijedan posao koji je započela.
„Počev od raspada Jugoslavije, ništa dovršeno nije. Oni koji su otišli u Evropsku uniju (EU) su spasili, Hrvatska i Slovenija, ostatak regiona je ostao da tavori na marginama sa nerešenim problemima“, obrazložila je Grubješić.
„Ako stvarno žele mir, stabilnost u regionu, sada naročito zbog tog straha od prelivanja ukrajinskog sukoba, onda uradite nešto na tom terenu. Nije valjda da će ovo biti prvi sukob u istoriji koji je došao zbog registarskih tablica“, rekla je ona i upitala kome to ide u prilog i ko se tome raduje?
Povodom uključivanja nemačko-francuskog predloga u pregovore o Kosovu, Grubješić je ocenila da se ulazi u novu fazu dijaloga, što je svojevrsno priznanje svih koji su do sada učestvovali u tome da onaj prethodni nije bio dobar.
„Vi sada menjate strukturu dijaloga, ulazite u nešto sasvim drugo“, precizirala je ona i protumačila da se, zbog promenjenog konteksta, shvatilo da ovako kako je do sada išlo i kako se pregovaralo, da to može da traje beskonačno i da nije dalo željeni rezultat.
„Da li je došlo do normalizacije odnosa Beograda i Prištine? Nije. Da li će uz ovaj novi predlog doći? Koliko sam uspela da shvatim iz raznih izvora, to je okvirni sporazum koji bi trebalo da otvori put ka finalnom sporazumu, ali mislim da Srbija još nije spremna za finalni sporazum“, naglasila je Grubješić.
Ona pojačani pritisak na Srbiju zbog problema Kosova vidi i kao posledicu odbijanja Beograda da se pridruži sankcijama Moskvi i uskladi spoljnu politiku sa EU.
„Srbija će u nekom trenutku morati da odluči. I to ne zato što će je naterati EU i Sjedinjene Američke Države, već treba da odluči zbog sebe“, istakla je Gruješić i procenila da se taj trenutak primiče.
Prema njenom stavu, Srbija jeste evropska zemlja i na je evropskom je putu, ali na tom putu neće moći da napreduje ako nema veći procenat usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
„Taj procenat je opao za godinu dana i tačno se vidi zbog čega, zbog nepridruživanja restriktivnim merama koje je EU uvela Rusiji“, objasnila je Grubješić, koja očekuje da Srbija odluči da je evropska zemlja.
Kako je podsetila, za nju je oduvek bila lažna dilema gde Srbija pripada, jer ne može da bude čardak ni na nebu, ni na zemlji.
„Pripada tamo gde je geografija smestila, tamo gde je ekonomija, tamo gde joj je egzistencija, i tamo gde dobar deo građana pripada po vrednostima, po kulturi, tradiciji i svemu ostalom. To je Evropa, nema kud da ode odatle“, poručila je Grubješić.
Ona je skrenula pažnju i na to da Srbija mora da ima saveznike i da ne može od članica EU da pravi protivnike,što se nikada nije pokazalo dobrim.
„Čeka se, međutim, ta neka ponuda sa Zapada koja bi Srbiju opredelila definitivno kuda će i na koju će stranu“, procenila je Grubješić, koja misli da bi ta ponuda, pre svega, mogla da znači garancije članstva u EU.
U priče o ubrzavanju članstva i evropskoj perspektivi više niko ne veruje, ali EU, s druge strane, kako je ocenila, sada nije u stanju da pruži te čvrste garancije.
„Naravno, od Srbije zavisi domaći zadatak – unutrašnje reforme, vladavina prava, borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i slobode medija. Ali to kada će ući, da li će ući i kako će biti proširenje u budućnosti, to se Srbija ništa ne pita“, smatra Grubješić..
Pozivajući se na istorijat proširenja EU i presedane, kao u slučaju Rumunije i Bugarske, koje su u članstvo „spakovane“ po ubrzanoj proceduri, ona je istakla da bi bila prezadovoljna da se tako postupi i u slučaju Srbije, makar i zbog geopolitičkih razloga.
Upitana da li EU politikom prema Srbiji ostavlja prostor za jačanje uticaja Moskve, ona je odgovorila da Rusija može da proba nešto da pokvari, ali da se, istorijski gledano, povlači iz ovog regiona.
„Mogu nešto da pokvare, ali više nisu u mogućnosti nešto sudbinski da utiču, naročito posle ovakvog toka njihove agresije na Ukrajinu“, tvrdi Grubješić.
Ona misli da bi namigivanje Beograda prema Moskvi bilo beznačajno da nema rata u Ukrajini, ali da se sada svako namigivanje shvata kao signal i šalje određenu poruku.
„Situacija je ’ili si s nama, ili si protiv nas’ i svaki poremećaj na tom planu bi imao pogubne posledice i za privredu i za građane. Verujem da su svi toga svesni“, zaključila je Grubješić.
