Urednici i novinari Radio televizije Kim, RTK 1, RTV Dukađini, RTV 21, TV Klan Kosova, časopisa Koha Ditore i Gazeta Express, kao i dopisnici albanskih redakcija Radija sloborna Evropa, i Glas Amerike postavljali su pitanja u okviru jednočasovnog intervjua putem aplikacije Zoom.
Iako su neki smatrali da je sporazum u Vašingtonu upriličen samo radi fotografisanja, koje je namenjeno domaćim političkim ciljevima, SAD su prema rečima ambasadora, pokazale da svoje obaveze shvataju ozbiljno. Ubrzo nakon Vašingtona, delegacija predvođena Ričardom Grenelom i šefom DFC-a, uključujući i mnoge druge agencije, privrednu komoru, departman za energetiku, agenciju za međunarodni razvoj i savet za sigurnost, koji su došli i na Kosovo i u Srbiju, i izrazili spremnost da pomognu razvoju, na kojem ipak najviše moraju da rade lokalne vlade.
Na pitanje RTV Kim da li će nakon Vašingtonskoh sporazuma podstaći povratak Srba u urbane sredine i gradove na Kosovu, s obzirom da se u tekstu sporazuma kaže da će se obe strane zalagati za implementaciju dugoročnih i trajnih rešenja za povratak izbeglica i raseljenih lica, ambasador SAD-a u Prištini je odgovorio:
„Mislim da je to dobro pitanje, ali ne možemo na njega da odgovorimo još uvek, jer to zahteva od predstavnika Kosova i Srbije da sednu zajedno i dođu do rešenja. Rekao bih da je pitanje nestalih osoba na Kosovu i u regionu ogroman problem. Narodi i vlade Kosova i Srbije, kao i organizacije civilnog društva su nam često skretale pažnju da je to veoma težak problem. To je veoma ljudski problem. Sretao sam se sa predstavnicima organizacija nestalih osoba iz albanske i srpske zajednice, i drugih zajednica, i to je problem koji i lično uzimam veoma ozbiljno, ali to čini i moja vlada.“
„Ime sporazuma iz Vašingtona je Sporazum o ekonomskoj normalizaciji, ali on sadrži neke stvari koje jedan ekonomista verovatno ne bi definisao kao stvari ekonomije. Mi smo ipak te stvari videli kao kritične, i kao one koje iziskuju pažnju obe vlade, kao i podršku SAD-a, pa je činjenica da to što su pitanja nestalih osoba kao i povratka sastavni deo sporazuma od 4. septembra, reflektuje opredeljenost moje vlade da radi sa svim stranama u regionu da bi se došlo do stvarnog napretka po ovom pitanju za preživele, i za ljude čiji životi su još uvek pod uticajem događaja od pre dvadeset godina.“
RTV Kim: Na koji način ćete konkretno podstaći da se dođe do rešenja po ovom pitanju?
„Mislim da je to zaista pošteno i važno pitanje, na koje još uvek ne mogu da odgovorim, jer smo u situaciji kada vlade Srbije i Kosova tek dolaze do toga kako da se te preuzete obaveze implementiraju. Mogu vam reći da ljudi u mojoj ambasadi, kao i ljudi iz Američke ambasade u Beogradu razgovaraju sve vreme sa partnerima u domaćim vladama, kako da se te obaveze pretvore u konkretne planove i akcije. Nemam odgovor na to pitanje sada, ali je to svakako pitanje koje trebate da nastavite da postavljate, a mi na njemu moramo da nastavimo da radimo.“
Odgovarajući na pitanja o Specijalni sudu za ratne zločine OVK, Kosnet je kazao da je sud važna i nezavisna institucija, kojoj treba da se omogući da obavlja svoj posao, a da vlada SAD-a se neće izjašnjavati o pojedinačnim slučajevima, kao što je recimo predaja dosijea koja je Srbija dostavila sudu. Što se tiče pitanja pravde, stav ambasadora Kosneta je da Kosovu i regionu treba više, a ne manje pravde. Shvatajući da pravdi nisu privedeni svi oni koji su počinili strašne zločine. Generalno postoji zabrinutost zbog curenja dosijea u javnost tokom sudskog procesa, ali to je stvar koja izaziva zabrinutost i kada se desi u američkim sudovima.
Ambasador nije želeo da komentariše stav vlade SAD-a o pitanjima koja se tiču Briselskog procesa, pošto se to tiče Evropske Unije. SAD generalno podržava taj proces, ali se američki sporazum iz Vašingtona zasniva na ekonomskim temama i ekonomskom prosperitetu.
Na pitanje da li bi ambasador voleo da se jezero Gazivode nazove jezero Tramp, rekao je da je možda inicijalno to ime predloženo kao šala, da bi se smanjile tenzije dve strane u Vašingtonu i izbegla politizacija pitanja oko jezera, ali da je na narodima Srbije i Kosova, kao i na njihovim rukovodstvima, kako će ga nazvati.
„Ako žele da ga nazovu jezero Tramp, to je u redu, to je kreativno“, rekao je Kosnet.
Odgovarajući na pitanje o dogovorenom jednogodišnjem moratorijumu na srpske akcije povlačenja priznanja Kosova, te sa druge strane kosovsko traženje članstva u međunarodnim organizacijama, Kosnet je rekao da je namera ovog moratorijuma da se da „prostor za disanje“ inicijativama lokalne ekonomije. Trebaće vremena za stvarni progres, pruge i putevi se neće sagraditi preko noći, za sve će to trebati vremena, ali su strane smatrale da treba odsraniti tu političku dramu i dati prostora tokom jedne godine za ekonomski razvoj, kaže Filip Kosnet.
Ambasador Kosnet je istakao da eventualna promena administracije nakon predsedničkih izbora u SAD neće uticati na postignuti sporazum u Vašingtonu.
