U ovom trenutku nije jasno kako će se izbori, ako ih uopšte bude, organizovati, kaže Miodrag Marinković.
„Ko će biti u komisijama, da li će moći da koriste javne institucije kao što su škole za biračka mesta, ko će pratiti izbore i još mnogo pitanja na koje treba odgovoriti. Meni se čini da ti izbori predstavljaju neku vrstu diktata iz Prištine, to su inat izbori, kako ih ja nazivam, gde se postavlja pitanje legitimnosti eventualno izabranih kandidata. Koga bi ti kandidati predstavljali ako bi na tim izborima izašlo 3 do 5% glasača. Ako Priština svesno insistira na izborima svesna da na njima neće učestvovati 95 % glasača to anulira osnovnu svrhu izbornog procesa u demokratskim društvima, pretvara se u diktat“, kaže Marinković.
Politikolog Ognjen Gogić kaže da je razumljivo da su nakon ostavki četiri gradonačelnika opština na severu kosovske institucije morale da postupaju po službenoj dužnosti i raspišu lokalne izbore. Međutim, smatra da su zbog trenutnih okolnosti institucije mogle da daju malo više vremena.
„Moglo je da se razgovara možda o nekom prelaznom rešenju, o nekoj prelaznoj upravi u četiri opštine na severu. Kada je reč o samim izborima mislim da je nemoguće da se održe, za početak Srbi će ih bojkotovati, to je daleko većinsko stanovništvo na severu i Srpska lista i sami građani će bojkotovati izbore. Tu jedini izuzetak mogu da predstavljaju Bošnjaci i Albanci koji su u nešto većem broju u Severnoj Mitrovici“, kaže Gogić za Kim.
Miodrag Marinković veruje da pored nasilja koje je realna pretnja, postoji i mogućnost uspostavljanja monoetničkog karaktera vlasti na Kosovu, što je, kako dodaje, suprotno demokratskim vrednostima na koje se Priština poziva.
Ističe da, po pitanju izbora, prvi put postoji neiznuđeni konsenzus na severu Kosova ali da toga nisu svesni predstavnici vlasti u Prištini.
„Stav građana da na izbore ne treba izlaziti koji nije iznuđen pritiscima Srpske liste. Svi veruju u to, od civilnog društva, do opozicionih partija, a čak i oni koji bi eventualno mogli dobiju nešto na tim izborima ukoliko Srpska lista ne izađe, i oni se protive tome“.
Uvod u novu krizu
„Kome trebaju takvi organi vlasti koji nemaju legitimitet?“, upitao je politikolog Gogić.
„Srbi neće glasati na tim izborima i samim tim neće priznati te opštine i neće priznavati odluke koje one budu donosile kasnije. To je uvod u novu krizu. Kada je reč o samom izbornom danu i kampanji, mislim da i za to nema uslova jer verovatno Srbi neće dopustiti da se koriste škole i druga mesta gde se održavaju inače izbori na severu. Na sam dan glasanja iako neće biti veliki odziv birača, ali možda bude neprijatnosti prema onima koji budu hteli da glasaju, možda to pokušaju da spreče“, naveo je Gogić.
Miodrag Marinković takođe ističe da bi održavanje izbora pod ovim okolnostima značilo produbljivanje krize, a ne njeno rešavanje.
„Izbori su u ovom slučaju eskalacija a ne rešenje, a to nam je najmanje potrebno“.
Marinković veruje da neće biti kandidata iz srpske zajednice na lokalnim izborima u četiri opštine na severu Kosova. „Iskreno, ne znam ko bi se usudio u ovom trenutku izađu. Ne vidim partije koje veruju da izlazak na ovakve izbore politički ispravan potez i zbog toga ne mislim da će biti srpskih kandidata“.
Direktor Centra za afirmativne društvene akcije veruje da postoji konsenzus i kada je u pitanju učešće Srba u kosovskom parlamentu. „To nije stav jedne političke opcije nego neki društveni konsenzus koji trenutno postoji u srpskoj zajednici. Taj konsenzus imamo po prvi put od 2012. godine kad se pojavila Srpska lista. Mislim da oni (zvanična Priština) toga nisu svesni i da pokušavaju da nađu neke pravne praznine preko kojih mogu da legitimizuju institucije“.
On veruje da predstavnici institucija treba da nađu rešenje da vrate Srbe u institucije a ne da im nađu zamene.
