Profesor Baskin očekuje kontinuitet u implementaciji Vašingtonskog sporazuma potpisanog 4.septembra sa Srbijom i Kosovom i nakon dolaska na vlast Džoa Bajdena i njegove administracije. Podseća da će i značajan deo američkog tima zaduženog za Balkan, poput Filipa Rikera i Metjua Palmera ostati i nakon primpredaje dužnosti američkog predsednika.
“Očekujem da će Bajden poštovati Vašingtonski sporazum što se tiče ekonomske normalizacije, regionalne saradnje i sve više kontakata Beograda i Prištine, tako da ja to vidim kao normalnu stvar”, kazao je Baskin.
Jeta Krasnići iz Kosovskog demokratskog instituta podseća da je u suštini problema između Kosova i Srbije politički nesporazum, za čije rešavanje očekuje više hrabrosti, ali i transatlantskog jedinstva između Sjedinjenih Država i Evropske unije, a i samih pregovarčkih strana.
“Još je, možda, rano reći da ćemo imati posebnog izaslanika koga će SAD postaviti uz EU, ali signali koje je i sam novoizabrani predsednik Bajden, u vreme kampanje, izrekao da će postojati i spremnost sa njegove strane da pruža podršku ovom procesu, povratku stabilnosti, odnosno ravnopravnosti među stranama u ovom procesu, stavlja naglasak na teritorijalni integritet i pravdu u vezi sa ratnim zločinima. Dakle, može se očekivati da ove teme budu one koje će ova administracija svakako gurati napred. Opšte je poznato da šira saradnja između SAD i EU na zapadnom Balkanu postoji, ali takođe ostaje da se vidi realizacija kakva će to saradnja biti, jer je ipak prerano reći to”, kaže Jeta Krasnići.
Novinar i politički analitičar iz Beograda Boško Jakšić, sa druge strane, misli da se u ovom trenutku nikom ne žuri, pa ni Amerikancima u rešavanju ovog problema.
“Region zapadnon Balkana, uveren sam, da će u fokus nove administacije prvo izbaciti napore za deblokadu rastućeg uticaja Rusije i Kine, a tek posle toga bi trebalo očekivati da se Kosovo konkretno nađe na listi prioriteta. Bajdenova administracija, ako želi da zadrži neki proaktivan pristup, trebalo bi da, posle konsultacija sa Beogradom, Prištinom i Evropskom unijom ponudi neki jasan i izbalansiran predlog konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa”, smatra Jakšić.
U emisiji su objavljeni i rezultati ankete preko fejsbuka. Na pitanje: “Da li bi veće investicije od strane Sjedinjenih Američkih država doprinele boljoj saradnji između srpske i albanske zajednice na Kosovu”, većina sagovornika ili 61,4 odsto odgovorila je negativno, dok 38,6 odsto anketiranih smatra da bi se snažnije američke investicije ipak pozitivno odrazile na odnose između zajednica na Kosovu.
