U izveštaju analitičkog centra koji služi za informisanje evropskih parlamentaraca o razvoju situacije u oblastima o kojima se razgovara u Evropskom parlamentu, konstatuje se da su odnosi između Beograda i Prištine zategnuti, a napredak ka normalizaciji u zastoju.
„Uprkos sve jačem prtisku na obe strane, u cilju konačnog postizanja sporazuma koji bi otvorio vrata članstva u EU, odnosi ostaju zategnuti, a napredak ka normalizaciji je u zastoju“, zaključuju u EP.
U izveštaju se, takođe, navodi navodi da Srbija „svoju nekadašnju pokrajinu i dalje vidi kao deo svoje teritorije“ i da je EU uslovila pristupanje i Srbije i Kosova Uniji prethodnom normalizacijom odnosa dve strane i podseća da da su od 2011. godine, uz posredovanje EU, dve strane rešile neka od „tehničkih pitanja“, ali do sve do danas nesalaganja sprečavaju svakodnevnu komunikaciju u oblasti trgovine, enegetike, prelaska granica.
„Uprkos naporima da integriše većinsku srpsku zajednicu sa severa Kosova, Priština se i dalje muči sa kontrolom tog regiona. Iako je 2013. i 2015. godine dogovorena autonomija za većinsku srpsku zajednicu na Kosovu, napredak po tom pitanju je u ćorsokaku“, stoji u izveštaju tink tank službe Evropskog paralamenta.
Dodaje se i da su 2018. godine predsednik Srbije i kosovski predsednik pokrenuli ideju o „korekciji granica“, što je, kako se navodi, snažno kritikovala Nemačka, zbog straha od pokretanja nestabilnosti i dovođenja u pitanje drugih granica na Zapadnom Balkanu.
U izveštaju anlitičara koji rade za Evropski parlament dodaje se da ideja zamene teritorija ima snažan otpor i „unutar Srbije i unutar Kosova“.
