Ali, šta se do sada zna o ovom predlogu?
Od leta u rukama kosovskih i srpskih zvaničnika kruži dokument pod nazivom „francusko-nemački plan“, koji, prema rečima zvaničnika Evropske unije (EU), ima za cilj normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.
Ovaj dokument je predlog koji podržavaju Francuska i Nemačka, ali koji su zvaničnici EU ovih dana nazvali „evropskim predlogom“. Iako dokument nije zvanično objavljen u javnosti, važne detalje su u izjavama izneli političari na Kosovu, ali i u Srbiji.
Šta su zvaničnici na Kosovu do sada rekli o francusko-nemačkom planu?
Predsednik kosovske skupštine Gljauk Konjufca je bio najotvoreniji za francusko-nemački predlog. On je u intervjuu za Kljan Kosova 8. novembra izjavio da je „suština predloga da se Srbija odrekne Kosova“.
„(Predlog) je izgrađen na tri principa. Jednaka prava među državama, međusobno poštovanje suvereniteta i prava strana na samoopredeljenje“, rekao je Konjufca.
On je ovaj prijedlog nazvao zdravom osnovom, rekavši da ako Srbija pristane da poštuje suverenitet i pravo na samoopredeljenje, onda je, prema njegovim rečima, „to važnije od verbalnog priznanja (Srbije)“.
Međutim, Konjufca je takođe izrazio rezervu prema ovom predlogu jer je, između ostalog, rekao da on obavezuje Kosovo da poštuje sve do sada postignute sporazume.
Vlada i Predsedništvo Kosova nekoliko nedelja zaredom nisu hteli da priznaju postojanje francusko-nemačkog prijedloga, iako je nacrt objavljen u medijima.
„U dokumentu, Srbija mora da prihvati sve što Kosovo izdaje. Od pasoša, pa do registarskih tablica“, rekao je predsednik Skupštine Gljauk Konjufca.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je 10. novembra rekla da je ovaj predlog „dobra osnova za dalje razgovore (u dijalogu Kosovo-Srbija)“.
Iako nije objavila nijedan zvanični nacrt, Vlada Kosova je odgovorila Evropskoj uniji sa komentarima na predlog.
Premijer Kosova Aljbin Kurti stalno izbjegava komentare u vezi sa sadržajem francusko-nemačkog predloga, ali je bio zainteresovan da o tome razgovara u ponedjeljak, 21. novembra, na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu.
Toga dana, prema njegovim rečima, ovaj predlog uopšte nije bio na stolu. Ustvrdio je da su posrednici u dijalogu – visoki predstavnik za spoljnu politiku EU Žozep Borel i specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak „skinuli to iz rasprave da bi odgovaralo namerama Srbije“ da se raspravlja samo o registarskim tablicama.
Portparol EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano je rekao da je netačna svaka tvrdnja da EU odustaje od predloga za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
Kurti je 23. novembra, pre postizanja dogovora o registarskim tablicama, tražio da se plan Francuske i Nemačke, koji podržava EU, stavi na sto što pre.
Potpredsednik Vlade Kosova Besnik Bisljimi, aktivno uključen u pregovore, je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 1. novembra rekao da francusko-nemački predlog predviđa rešavanje kosovsko-srpskih sporova u dve faze, većina odmah – ostali kasnije.
„Ideja je da se odnosi Kosova i Srbije rešavaju u dve faze, gde bi se veliki deo sporova rešavao sada, a vrlo mali deo za koji oni kažu jedan odsto, a mi verujemo da je više od jedan odsto, ostavili bi za kasniji period“, izjavio je Bisljimi.
Šta navodi Srbija?
Srbija je bila otvorenija za ovaj plan. Srpski zvaničnici su prvo rekli da taj plan nije baš naklonjen Srbiji.
Predsednik Aleksandar Vučić je rekao 8. oktobra da se dijalog suštinski menja jer je već na stolu predlog dve velike sile poput Nemačke i Francuske.
Prvobitno je Vučić rekao da su Francuska i Nemačka predložile Srbiji da dozvoli pridruživanje Kosova međunarodnim institucijama i organizacijama, uključujući UN. To bi bilo urađeno u zamenu za članstvo Srbije u EU.
„Za Srbiju je zbog Ustava, ali ne samo zbog njega, neprihvatljivo da Kosovo postane članica UN i to će imati svoje posledice“, rekao je Vučić.
Vučić je rekao da francusko-nemački plan nije ni prihvatio ni odbio.
U međuvremenu, srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je 6. novembra da francusko-nemački predlog „predviđa da je nezavisnost Kosova već gotova stvar“, te da Srbija to ne može da prihvati.
Šta je u nacrtu koji su objavili mediji?
Portal Euractiv objavio je 9. novembra dokument za koji se navodi da je nacrt francusko-nemačkog predloga. Objavljeni dokument sadrži devet tačaka.
Počinje sporazumom o normalnizaciji odnosa između Kosova i Srbije, posvećenosti integraciji u EU, rešavanju nesuglasica i poštovanju teritorijalnog integriteta, poštovanju subjektiviteta jednih i drugih, uzajamnom poštovanju nadležnosti, posvećenosti povećanju saradnje u različitim oblastima, uključujući privredu, nauku , pravosuđe, oblast odbrane itd. I, takođe, razmena stalnih misija, te poslednja – saglasnost strana da ovaj sporazum ne utiče na ranije postignute sporazume.
RSE nije mogao nezavisno da proveri autentičnost ovog dokumenta.
Međunarodni zvaničnici uključeni u dijalog Kosova i Srbije, Borrel i Lajčak, osim što su potvrdili postojanje plana, rekli su da je to njihov predlog i da ga podržavaju posebno Nemačka i Francuska.
„Dobili smo odgovore sa obe strane. Proučavamo ih i mislim da je to dobar okidač koji treba iskoristiti za normalizaciju odnosa između Prištine i Beograda“, rekao je ranije Žozep Borel.
Gde su Kosovo i Srbija u procesu dijaloga?
Dijalog Prištine i Beograda ne ide kako je planirano, jer se s vremena na vreme pojavljuju krize poput ove po pitanju registarskih tablica u severnom delu Kosova.
Tekuće tenzije u opštinama Zvečan, Leposavić, Zubin Potok i Severna Mitrovica ometaju dijalog.
Trenutno postoji ćorsokak i zato što Kosovo nije preduzelo nikakve korake ka formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom – to je stalni zahtev Srbije.
Borel je 23. novembra, nakon postizanja sporazuma o registarskim tablicama, rekao da „strane shvataju da svi dosadašnji dogovori postignuti u razgovorima moraju biti implementirani“.
Kosovo i Srbija započeli su pregovore za normalizaciju odnosa 2011. godine, uz posredovanje EU. Očekuje se da će se pregovarački proces završiti pravno obavezujućim sporazumima. Iako Kosovo izjavljuje da bi ovaj sporazum trebalo da uključuje međusobno priznanje, Srbija to ne prihvata, insistirajući na „kompromisnom rešenju“.
