Kosovska vlada, predvođena Ramušom Haradinajem uspela je da izgura godinu i po dana svog mandata, uprkos nedostatku stalne nadpolovične poslaničke većine u parlamentu, zahtevima opozicije za njeno rušenje, ali i nezadovoljstvu koalicionog partnera Demokratske partije Kosova, zbog uvođenja takse od 100 odsto na srpske proizvode, na čijem ukidanju insistiraju vodeće zapadne zemlje, a koja koči nastavak dijaloga sa Beogradom.
Da li je godinu i po dana upravljanja kosovskim društvom indikator da će Haradinajev kabinet opstati u čitavom mandatu? Politički analitičari u Prištini procenjuju da nije, i da će na Kosovu vanredni parlamentarni izbori najverovatnije biti organizovani ove jeseni.
Odmah nakon formiranja vlade dve najveće opozicione stranke, Demokratski savez i pokret Samoopredeljenje krenuli su da najavljuju pad Haradinajevog kabineta, odnosno prevremene parlamentarne izbore.
Međutim, opozicija nije preduzela nikakve konkretne korake koji bi doveli do prevremenih izbora, prenose mediji na albanskom.
U međuvremenu, osim opozicije, padom vlade odnedavno prete i kosovski predsednik Hašim Tači i predsednik parlamenta Kadri Veselji.
Tači je prošle godine pozvao Haradinaja da se „ispravi“ u vezi s dijalogom, predsednika parlamenta je ovog meseca izjavio da neće da ostane dva dana u vladi koja ugrožava odnose sa SAD.
Tači i Veselji su zapretili Haradinaju pošto je oštro istupio protiv eventualne korekcije granica u krajnjem dogovoru sa Beogradom i nepristajanja da povuče taksu na na srpske proizvode.
Politički analitičari u Prištini kažu da će Kosovo krenuti na prevremene parlamentarne izbore na jesen i da trenutno opozicione stranke nemaju potrebne glasove u skupštini da izglasaju nepoverenje vladi.
Analitičari takođe kažu da, uprkos izjavama u korist vanrednih izbora, Demokratska partija Kosova nije zainteresovana za izlazak na izbore pre jeeseni.
„DPK može izabrati da sruši vladu čiji je i ona član, ali to neće učiniti u ovom trenutku. To je zbog činjenice da političke okolnosti nisu u korist DPK“, kažu analitičari u Prištini.
Lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti, izjavio je da svaki treći žitelj Kosova ima poteškoća u pristupu zdravstvenoj zaštiti, dok svaki peti ne traži medicinsku pomoć zbog teške ekonomske situacije.
Kurti je dalje naglasio da je smrtnost odojčadi četvorostruko veća u poređenju sa zemljama EU dok je svaka treća žena zaposlena. On je dalje dodao da Kosovo ne pati od loših zakona, nego od loših vladajućih i slabih institucija.
„Ulaganja u razvojnu ekonomiju su se smanjila, dok se korupcija u javnim preduzećima povećala. Promena sada nije samo rešenje već i vitalna potreba. Zato su novi izbori više nego potrebni“, istakao je Kurti.
