Ljimaj je na debati „Platforma Kosova za dijalog – realnost ili kraj dijaloga?“, održanoj u Medija centru u Čaglavici, istakao da je delegacija Kosova imala za cilj da izgradi platformu, koja je derivat Ustava Kosova, i kao takva ne bi trebalo nikog da iznenađuje.
„U platformi nema ništa nepoznato, i ona ne bi trebala da iznenadi bilo koga, ona je zasnovana na zakonu po kojem funkcioniše Ustav Kosova. Kosovo ide na razgvore u Brisel zbog uzajamnog priznavnja, i da se razgovara o osetljivim temama koje su važne za obe zemlje“, ističe Ljimaj.
Nenad Rašić, predsednik Progresivne demokratske partije napominje da platfoma ima pozitivne i negativne strane.
„Pozitivno je to što postoji plan, tačnije platforma sa jedne strane, a da sa druge strane nemamo ništa što bi moglo da bude nazvano nekim planom. Sa druge strane negativno je to što postoje granice koje su prepreka daljem toku dijaloga“.
Rašić se oštro protivi ideji o razgraničenju, istakavši da bi to izazvalo egzodus Srba koji su i sada ostavljeni da se sami snalaze.
„Tokom celog procesa dijaloga, Srbi sa Kosova su isključeni i nedovoljno informisani od stane Beograda, dok se sa druge strane napravila barijera u komunikaciji sa Prištinom i ćutnja Evropske Unije koja nema volje da se nama bavi“.
Fadilj Ljepaja, politički analitičar istče da ni Srbi ni Albanci nemaju moć da sami regulišu situaciju na Kosovu. Kaže da imamo mir ali da rešenje ne postoji.
„Dijalog krije želju da se grade kvalitativno novi odnosi između Kosova i Srbije, gde od nepijatelja dobijamo partenra za zajednički život u evropskoj zajednici. Kosovska platforma se gradi na, ne promenjim granicama, multietničkom društvu i ravnopravanom dijalog sa Srbjom“.
Predsednik Srpskog nacionalong foruma Alesandar Đikić dodaje da Beograd nema zvaničan stav kao u Prištini. Đikić ističe da postoji pritisak sa svih strana da se dijalog nastavi i dođe do rešenja.
„Platforma koja je doneta u Prištini je sredstvo koje onemogućuje iznenađenja u pregovorima ili dijalogu. Platforma se bazira na nekoliko dokumenata kao što su, Ustav Kosova, Ahtisarijev plan, a to su dokumenti koje Beograd ne priznaje. Beograd priznaje rezoluciju 1244 i svi pregovori moraju ići sa polazišta međunarodog prava garantovanim rezolucijom 1244“.
Đikić ističe da nema dozu optimiza, jer dve strane koje imaju toliko različitih polazišta, ne mogu doći da kraja dijalog koji bi se završi brzo i efikasno.
Bez obzira na različita gledišta, učesnici debate su se složili da mora doći do nastavka dijaloga kako bi se potpisao sporazum o normalizacija odnosa između Kosova i Srbije.
