Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da su nemački parlamentarci koji su posetili Beograd i Prištinu veoma uticajni ljudi, ali i razjasnio da njihove poruke o tome da su protiv razgraničenja, zapravo znače da su za to da Kosovo bude u celini nezavisno.
„Kada kažete za nekoga da su protiv ideje razgraničenja, dodajte iza toga, P. S. – oni su za Kosovo u celini, da bude nezavisno“, pojašnjava Vučić.
Na poruku međunarodnih predstavnika da su protiv promene granica, Srbija odgovara: „Nema problema, Kosovo je Srbija, tako piše u našem Ustavu“, objašnjava Vučić.
Predsednik Vučić za razgraničenje kaže da je „ideja koja je mogla da dovede do rešenja“, ali da od toga „očigledno nema ništa, neće Nemci, neće Albanci“.
Na pitanje šta je nuđeno, Vučić kaže: Pa nije nuđeno ništa, razgovarali smo o tome zato što imate situaciju na Kosovu u kojoj Španci i Italijani imaju različite granice, Kinezi i Amerikanci, različite granice, Rusi i Nemci, različite granice – pa hajde da probamo da napravimo kompromis“, objašnjava svoju zamisao predsednik.
Na pitanje ko vas je ovlastio da nudite takav kompromis, predsednik je uzvratio pitanjem novinaru – a kakav kompromis biste vi nudili.
„Nikada nisam istupio iz svog mandata, jer bilo šta da sam predložio, a nemam šta da predložim ljudima, kad razgovarate morate da razgovarate o svemu, a da sam nešto predložio, išao bih prvo pred Narodnu skupštinu, zatim pred građane Srbije sa predlogom“, rekao je Vučić.
Na podsećanje novinara Aleksandra Dikića da je na samom početku razgovora predsednik ipak rekao „da je njegov predlog odbijen“, Vučić je dodao da je „svaki kompromisni predlog odbijen“.
Na konstataciju novinara da Srbija treba da pokaže jedinstvo i zna gde su joj crvene linije u vezi sa Kosovom, predsednik je rekao da Srbija „zna šta hoće“.
„Ja mislim da Albanci ne znaju šta hoće, a mislim da Srbi, prvi put – znaju. Mislim da Albanci prave greške kakve smo mi pravili početkom devedesetih“, naveo je Vučić.
Predsednik Srbije je Prištini poručio: „Kakvi god da smo, budale nismo. I bolje je 100 godina razgovarati, nego jedan dan ratovati“.
