„Kada se radi o ljudskim i manjinskim pravima na Kosovu“, niko nije zadovoljan, kazao je politički analitičar Aljbinot Maljoku.
„Unutar kancelarije premijera Kosova imamo dosta ljudi koji se bave praćenjem realizacije ljudskih i manjinskih prava, formirano je i međuministarsko veće koje se time bavi, ali sve ove grupacije koje prate ljudska i manjinska prava, imam osećaj da prate samo uži krug ineteresa. Ono što opterećuje priču je to da se sve vreme priča samo o pravima Srba na Kosovu, pa se definicija ljudskih prava sužava. Ostale zajednice koje žive na Kosovu osećaju da im se ne ispunjavaju prava koja su zagarantovana Ustavom“, istakao je Maljoku.
Zamenica Ombudsmana Kosova Marija Radulović kaže da se sve manjinske zajednice na Kosovu susreću sa različitim vrstama problema.
„Ako govorimo o stanju srpske zajednice na Kosovu, ona se susreće sa problemima bezbednosti, uzurpirane imovine, civilne registracije, dobijanja ličnih dokumenata, prava na upotrebu jezika… Broj individualnih žalbi od strane srpske zajednice u prethodnoj godini je bio 112, broj žalbi svih zajednica je bio 210, ukupan broj žalbi je bio oko 2.000. Na manjinske zajednice otpada oko 10 odsto“, kazala je Radulovićeva.
Bivši ministar za Rad i socijana pitanja i predsednik PDS-a Nenad Rašić smatra da su ljudska prava, u celini, u poslednjim godinama na najgrublji način kršena.
„Pogotovu što se tiče kosovskih Srba, koji prolaze kroz jednu golgotu. Imamo stranu institucija gde smo mi postali ničiji Srbi, gde mi živimo u jednom kosovskom, balkanskom ili Bermudskom trouglu, gde smo između Beograda, Prištine i Brisela, a niko ne razume naše potrebe. Niko se ne trudi da stvori ekonomske mehanizme za opstanak Srba“, ističe Rašić.
NVO aktivista Gazmen Salijević kaže da tema dijaloga među zajednicama na Kosovu istinski nikada nije bila pokrenuta, i da je uvek sve rađeno pod „velom magle“.
„Mislim da krivicu za to najviše snose politički lideri, odnosno, institucije na Kosovu koje konstanto izbegavaju jednu veoma važnu temu za dijalog. Od istinskog razgovora između pripadnika svih zajednica na Kosovu zavisi budućnost svih nas, kako ćemo živeti pored komšija i kakvu ćemo komunikaciju imati sa njima“, rekao je Salijević.
Poverenik za jezike pri Kancelariji premijera Kosova Slaviša Mladenović konstatovao je da sve češće radni jezik na Kosovu postaje engleski, a da se „ne razumemo na albanskom i srpskom jeziku“.
„Sve je manji broj mladih koji su spremni da uče jezike okruženja zbog toga što nisu ni svesni činjenice koliko je to korisno za suživot i dobru integraciju. To su zabrinjavajući podaci i indikator da se mora više raditi na jačanju svesti o neophodnosti učenja jezika okruženja, ne samo kao mehanizma za bolje poštovanje Zakona o upotrebi jezika, to je višefunkcionalni proces“, kazao je Mladenović.
Korab Krasnići ispred „Foruma ZFD“ iz Prištine se bavi problemom „suočavanja sa prošlošću“ na Kosovu jer, kako kaže, to ima veliki značaj za ljude koji su „bolno prošli kroz istoriju“.
„U popularnim okvirima suočavanja sa prošlošću postoje četiri glavna stuba, a to su: Pravo na pravdu, pravo na reparaciju, pravo na neponavljanje i pravo na znanje. Mi smo usredsređeni na pravo na znanje i pravo na reparaciju, koja su uglavom usredsređena na rad sa žrtvama“, kazao je Krasnići.
Direktor Kancelarije premijera za pitanje zajednica Ivan Milojević kaže da nema dovoljno ljudi iz redova manjinskih zajednica u institucijama i da to predstavlja problem.
„Zakonski okvir znamo svi. Svima je dobro poznato da je zagarantovano učešće 10 odsto pripadnika nevećinskih zajednica u institucijama na centralnom nivou i u javnim preduzećima. Poslednji izveštaj o ovome napravio je OEBS 2017. godine. U njemu piše da smo zastupljeni 9,99 odsto i to nije tačno“, kazao je Milojević.
Konferenciju je organizovala NVO Centar za mir i toleranciju (CPT) uz podršku UNMIK-a.
