Prevod na srpski jezik, koji je, prema Ustavu Kosova, jedan od službenih jezika, prekida se na skupštinskim sednicama onog momenta kad skupštinsku salu napusti poslednji srpski poslanik. Tog momenta srpska, ali i ostala javnost, koja sednicu putem drugog kanala javnog servisa Kosova (RTK2) prati na srpskom jeziku, ostaje uskraćena za svoje pravo da zna o čemu se u parlamentu razgovara.
“Kao javni servis u obavezni smo da prenosimo sednice skupštine. Dakle, ukoliko nestane prevod, a skupština je u toku, u zavisnosti od tačaka i prioriteta mi angažujemo našeg prevodioca, što je svakako jako težak posao za jednog čoveka koji to radi, ukoliko ne, mi gledaoce obavestimo da zbog nedostatka prevoda mi prekidamo prenos sednice Skupštine Kosova”, kaže za Glas Amerike vršilac dužnosti glavnog urednika RTK2 Marko Lekić.
Iako ovaj problem postoji skoro ti godine, jedna od retkih koja je sa Skupštinske govornice ukazivala na to je poslanica iz bošnjačke zajednice Emilija Redžepi.
“Ja sam kao poslanik iz redova bošnjačke nacionalne zajednice podigla glas u parlamentu, što ne znači da samo ja o tome treba da govorim, treba i poslanici ispred srpske zajednice, ispred Srpske liste, imate i drugog poslanika gospodina Petrovića ispred srpskog naroda. Parlament konstantno krši zakon o upotrebi jezika i hiljade i hiljade naših građana, bez obzira da li su Srbi, Bošnjaci, Goranci, Hrvati, Crnogorci… svi oni koji govore tim dijalektima uskraćeni su za prenos, odnosno uskraćeni su da prate šta se dešava u parlamentu”, rekla je za Glas Amerike Emilija Redžepi.
Zašto Srpski poslanici u parlamentu Kosova ne ukazuju na problem sa prevodom na srpski jezik, kako tvrdi Emilija Redžepi, Glasa Amerike od njih nije uspeo da sazna.
Inače, od 10 srpskih poslanika devet su iz Srpske liste i oni zvanično bojkotuju rad parlamenta zbog uvođenja takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije. Oni su u poslenjih šest meseci na sednicama parlamenta bili svega dva puta, na po nekoliko minuta, da ne bi, kako su saopštili – “zbog proceduralnih razloga izgubili svoje mandate”.
Poslanik Samostalne liberalne stranke Slobodan Petrović takođe često ne prisustvuje sednicama parlamenta, tako da u tim slučajevima nema ni prevoda na srpski jezik.
Ogroman problem zbog toga imaju i srpski novinari koji prate sednice parlamenta.
“U takvoj situaciji, kolege su najpre primorane da naprave procenu štete. Dakle, šta je manja šteta za nas, da li da uopšte ne pustimo materijal i ne pustimo vest, jer jednostavno nismo sasvim sigurni u to šta se desilo, budući da nažalost ne govorimo albanski. Druga stvar, ako se radi o važnoj vesti, onda na prvom mestu pokušavamo od kolega Albanaca da dobijemo pomoć, a ako pomoć u vidu prevoda ne dobijemo od njih, onda smo prinuđeni da platimo prevodioca. To sve beskrajno usporava proizvodnju. Svako igranje se sa Gugl translejtom može da bude veoma opasno”, kazao je za Glas Amerike glavni urednik RTV KIM Goran Avramović.
Poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović upoznat je sa ovim problemom.
„Pisao sam srpskim poslanicima, koji jednostavno nisu u skupštini. Stav Skupštine je da mi nemamo nadležnost nad njima, naš stav je da mi imamo nadležnost nad administracijom skupštine i taj spor i dalje traje, a ja se nadam da ćemo uskoro da ga rešimo. Apsurdna je sledeća stvar, nisu samo srpski poslanici ti koji govore taj jezik na koji se prevodi, već tu imamo i bošnjačke i ostale poslanike za koje bi trebalo da se obezbedi i na kraju krajeva, imamo i uslov da institucija mora omogućiti komunikaciju medijima i omogućiti građanima da znaju šta se tamo događa“, kaže Slaviša Mladenović.
Od sekretara Skupštine Kosova Ismeta Krasnićija Glas Amerike nije dobio odgovor na pitanje „zašto nema prevoda na srpski jezik tokom sednica u Skupštini Kosova, kad u sali nisu prisutni srpski poslanici?“
Međutim iz sekretarijata Skupštine su pre nekoliko meseci saopštili „da je Skupština dužna da pruža stručnu, administrativnu i tehničku podršku za potrebe skupštine, predsedništva, komisija i poslanika i da, s tim u vezi, administracija prevodi samo za potrebe poslanika”.
