Mnoga pitanja su trebala biti rešena kroz Briselski sporazum ali se to nije desilo zbog prenošenja na najviši politički nivo, rekao je u emisiji „Dogovor!?“, Nenad Radosavljević predsednik Građanske inicijative Narodna pravda.
„To je prosto uzurpacija od strane političara, i od strane vlasti iz Prištine i iz Beograda i to zbog nečega što im služi za potkusurivanje i zarad prikazivanja da su pobedili onu drugu stranu samo virtuelno, a da na terenu ljudi uopšte nisu poboljšali svoj život. A da bi sebe prikazali kao pobednike počeli su da govore i o rezultatu od 5:0“.
Radosavljević smatra da ni albanska populacija ne treba da se raduje kada ih političari ubeđuju da je to njihova pobeda.
„To nije ničija pobeda. Suštinski smo trebali da se koncentrišemo na neka životna pitanja“.
Uglavnom građani plaćaju štetu, a ne političari, kaže politikolog Ramuš Tahiri.
„Političari imaju poseban režim i prolaska granice, nemaju neku zakonsku odgovornost ni pred Skupštinom ni pred narodom za nesprovođenje ili lošeg sprovođenja sporazuma koje su sami potpisali. Sada imamo i te takse na robu iz Srbije koja otežavaju život ljudima kojisu navikli na te proizvode ili koji su živeli od te robe“, navodi Tahiri.
Zbog svega navedenog, Radosavljević smatra da dijalog treba vratiti na tehnički nivo. Veruje i da je u ovom trenutku neophodno formirati Zajednicu srpskih opština, međutim:
„Stali su pregovori. Vrhovni vođa je odlučio da više neće da razgovara i Priština je na kraju krajeva isto odlučila. Uopšte vlasti u Beogradu i u Prištini nisu bolje jedna od druge. Potpuno su iste. I jedni i drugi zarad sopstvene vlasti su spremni na bilo kakve ustupke ili na bilo kakve pogrešne poteze koji će biti štetni po narod a da pritom njima bude dobro i da njih održi na vlasti“.
Radosavljević napominje da razgraničenje nije rešenje, već da treba suštinski doći do pomirenja.
„Kada bi se bilo kakvo razgraničenje, odnosno podela desila, uvek bi oni koji bi ostali u nekakvoj teritoriji, znači većinski Albanci bi govorili „i ono tamo je moglo biti naše“, to je onaj deo koji bi pripao Srbiji. A uvek bi Srbi u budućnosti govorili – „ono tamo bilo naše“, što je potencijalni izvor sukoba u vrlo skorom periodu“.
Ideje o etničkom razgraničenju su po mišljenju politikologa Tahirija zastarele ideje iz 19. veka. Kosovo i Srbija ipak, po njegovom mišljenju, jesu građanska društva koja bi trebalo da se zalažu za prava građana a ne etničko razgraničenje.
„Ovi koji to žele, žele etničku državu ili čistu državu ili u što većoj meri etnički čistu državu. Kao politikolog smatram da je to najveća šteta za srpski narod, ne samo na Kosovu nego uopšte jer time rascepkavaš, ništa ne dobijaš i onda taj princip primenjuješ i na Bosnu i na Crnu Goru. Sa nacionalističkog stanovišta najviše dobijaju Albanci, rešavaju severoistočnu granicu sa srpskim narodom i onda su mirni za nekih pedeset godina“.
Sagovornici smatraju da bi razgraničenjem Srbi koji bi ostali na Kosovu da bi izgubiti prava koja su im sada predviđena Ustavom i da bi vremenom počeli da se iseljavati.
