„Ovo je još jedan od dokaza da oni pitanje Kosova ne shvataju na ozbiiljan naćin i dokazuje i pokazuje zašto beže od rasprave i zašto ne žele da dođu u Skupštinu, pokazuje da i dalje imaju kontituitet nemanja politike o KiM i da su spremni da zbog šake vlasti zauzmu potpuno identičan stav kao Ramuš Haradinaj, kao Kadri Veselji ali i kao drugi lideri opozicije u Prištini“, kazao je Đurić novinarima u sedištu SNS-a.
Prema Đurićevim rečima, deklaracija ne donosi ništa sadržinski osim „pamfleta i koincidira sa stavovima Ramuša Haradinaja koji se kao i Đilas zalaže za tetritorijalni integritet Kosova u našoj južnoj pokrajini“.
Predlog deklaracije se protivi bilo kakvoj promeni granica, rekao je Đurić i dodao da „svi znamo da su upravo oni u julu 2011. na Brnjaku i Jarinju uspostavili administrativne prelaze“.
Đurić je ukazao da se Đilas u dokumentu zalaže za slobodu kretanja, iako je poznato, kako je naveo, da je Borko Stefanović koji je prema njegovim rečima jedan od, verovatno, koautora teksta, postigao dogovor o uspostavljanju de fakto granice i prelaza.
„Govore o uspostavljanju akademske saradnje i one u oblasti obrazovanja, a zaboravljaju da je Đilasova, Jeremićeva i Tadićeva vlast, odnosno Stefanović kao glavni pregovarač, napravila sporazum sa Prištinom po kome je čitav naš Univerzitet ostao nepriznat“, kazao je Đurić.
Prema njegovim rećima, taj dogovor predviđa da institucije Srbije priznaju njihove diplome, ali ne i oni naše.
U deklaraciji potpuno podrzavaju integritet na isti naćin kao Ramuš Haradinaj i kao zemlje koje se zalažu za nezavisnost Kosova, naveo je Đurić.
Đurić je izrazio žaljenje što uz sve to u deklaraciji govore da nisu za rešenje statusa, ali nisu ni za status kvo.
„Dakle, nisu ni za to da se nešto menja, a ni da stvari ostanu iste“, kazao je Đurić i dodao da ti ljudi ne znaju šta hoće.
„Kada pogledate tekst deklaracije, koji sa razlogom nazivam deklaracijom o pomirenju tajkuna i terorista, vidite da nema nikve razlike između njihovih stavova“, rekao je Đurić.
On je ocenio i da Đilas i deo opozicije pokušavaju da zanemare institucije Srbije, da žele da ih ponize, time što ignorišu parlement, star više od dva veka, „da državu u celosti i njene insitucije blate u blatu svoje dnevne neuspešne politke“.
