Novinari sa Kosova i iz centralne Srbije diskutovali su u Prištini na temu „Govora mržnje u medijima i kako oni mogu pomoći medijima u procesu pomirenja“. Međutim, deo vremena posvećen je i novonastaloj situaciji na severu Kosova, koja se, kako sagovornici tvrde, desila u „čudnom trenutku“.
Direktor TV Mitrovica Nedžmedin Spahiu kaže da je Severna Mitrovica srž problematIke, ne samo Kosova nego i regiona, jer se tu sukobljavaju svi interesi.
„Ja tačno ne znam koja je igra prilikom ovih hapšenja. Mi znamo da postoji korupcija, bez sumnje, ali korupcija ne postoji samo na severu, najveća korupcija je u Prištini i u Beogradu. Međutim, zašto je u ovom trenutku došlo do hapšenja, je sigurno deo politčke igre. Možda ćemo u bliskoj budućnosti i saznati koji je bio cilj“, rekao je Spahiu.
Direktor nedeljnika „Vreme“ Stevan Ristić kaže da je čudno to što se akcija dešava baš u ovom trenutku.
„Ta akcija je najavljivana u srpskim medijima, pa i od strane predsednika već nedelju dana unazad. S druge strane često se u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, štampanim ali i elektronskim, najavljuje ulazak specjalnih policijskih snaga. Tako da je od toga napravljena jedna vrsta `bauka`, pa iako policija radi nešto što nema veze sa zastrašivanjem, politikom, ni dogovorima to je u Beogradu predstavljeno kao poziv na rat. I ja tu vidim zloupotrebu medija“, istakao je Ristić.
Novinarka Insajdera Senka Vlatković Odavić rekla je da su poluinformacije i propaganda opasniji od govora mržnje. Što se događaja na severu tiče, Odavićeva kaže da je kjučno pitanje „zašto danas i ko je znao?“.
„Govor mržnje se ne može odvojiti od propagande“
Govoreći o najavljenoj temi, „govoru mržnje u medijima“, direktor RTV Kim u Čaglavici Isak Vorgučić kazao je da mediji retko kada izveštavaju o pozitivim svarima koje se dešavaju na Kosovu, već im je „zanimljivije“ kada se desi nešto loše.
„Jezik mržnje smo imali 2004. godine kada je zbog dezinformacije gorelo Kosovo, javni servis je to pokrenuo. Pre par nedelja, nakon objavljivanja lažne fotografije, koje su mediji vrlo rado preneli uz pogrdne komentare. Srećom, ovog puta su kosovski mediji na albanskom jeziku to raskrinkali jako brzo. Po mom mišljenju napravljen je neki napredak u toj pažnji da se ne srlja u propagandu“, istakao je Vorgučić.
Senka Vlatković Odavić kaže da je govor mržnje stvar kućnog vaspitanja i pitanje političke opredeljenosti.
„Ne možemo nikako to da razdvojimo. Novinari u Srbiji s u nekom trenutku probali to da razdvoje i to tako što je podneta krivična prijava za `ratohuškanje`, to su uradili novinari. Nisam sigurna da se u ovakim trenucima uopšte može odvojiti govor mržnje od propagande, meni se ponekada čini da je propaganda opasnije od toga.
Spahiu je kazao da je uloga medija u kreiranju ambijenta jedne sredine od ključne važnosti, te da su mediji najodgovorniji u prenošenju poruka.
„To što se naziva propagandom proizilazi iz naslova i sadržaja teksta, recimo imamo izjavu predsednika, ili premijera Kosova ili Srbije, naravno da će medji preneti tu porku, ali predsednik ili premijer neće izabrati naslov teksta, to čine urednici ili novinari koji prenose izjave. Ključna tačka stoji upravu tu, da li će situacija biti pogoršana ili će poruka biti prensena u pravm smeru“, naveo je Spahiu.
Ristić ke kao problem sa kojim se mediji, prvenstveno u Beogradu suočavaju, upliv državne kontrole nad njima.
„Moj utisak je taj da se mediji koriste da se ta tenzija stalno diže ili spušta, u zavisnosti kako to odgovara vlasti. Tako da smo imali, kada je potpisan sporazum u Briselu prilično jednu normalnu medijsku sliku kada se izveštavalo sa Kosova, a da se pričalo o Albancima. Dok je recimo poražavajući primer prema istraživanju medija `Metra` iz oktobra do decembra 2018. godine gde ima najviše negativnih tekstova napisanih u vezi sa Kosovom, odnosno odnosa Beograda i Prištine, 46% odsto negativnih tekstova“.
Konferencja u Prištini bila je oragnizovana od strane INC (Mreže lokanih radio stanica).
