Na pitanje kako mu izdaleka deluje politička scena u Srbiji? Kako doživljava proteste opozicije u pojedinim gradovima Srbije, vladika Maksim odgovara:
“Smatram da za Crkvu ne postoje ’ovi’ ili ’oni’, nego da brine o svima i svima ugroženima pruži podršku. Postoji dosta sličnosti sa događajima iz naših mladalačkih dana. Jezik kojim se vlast obraća opoziciji nije drugačiji od onog iz Miloševićevog vremena. Primećujem neopravdanu dozu trijumfalizma kod vladajuće partije, ali i “avitaminozu”, neku dozu pesimizma kod opozicije. U potpunosti i apriori podržavam svakog ko podnosi nepravdu bilo koje vrste, te zato smatram da Crkva treba da podrži svaki pravedni zahtev za slobodnim izražavanjem, slobodnim medijima, dijalogom i sl”.
Vladika Maksim smatra da je “nipodaštavanje opozicije” manir koji je vlast počela da primenjuje i na one ličnosti u Crkvi koje iznose drugačiji stav od vladajućeg.
“Patrijarh Pavle je u svoje vreme osetio da je narod bio ugrožen i stao je uz njega. Time je poslao jasnu poruku ne samo za svoje vreme nego i za neka druga. Smelost je bila vrlina kroz istoriju Crkve, a danas je na čudnovat način teško prepoznatljiva”.
Vladika Maksim je govorio i o geopolitičkom položaju Srbije za koji je ocenio da je, “kako u teoliškom, tako i u istorijskom smislu, i krst i blagoslov”.
“Krst u smislu ponekad nepodnošljivog bremena, a blagoslov u smislu potencijane misije. Dilema Istok ili Zapad je privilegija koje nismo svesni. Mi te dileme nekako ne umemo da rešimo te da svoj pogled na pragmatičan način prevedemo u konketan kulturno-civilizacijski predlog. A etos Crkve je jevanđeljski: Crkva, poput Hrista, pridobija zato što ne osuđuje. Hristos je onima koji su ga osudili na smrt zauzvrat dao život i vaskrsenje. Inače srpsku svakodnevicu karakteriše ono što je predsednik SANU Vladimir Kostić nedavno rekao kako smo danas ‘suviše spremni da se međusobno vređamo, pljuvačkom lepimo neprmišljene etikete, s lakoćom klasifikujemo ljude, institucije, pojave’”.
Vladika Maksim je govorio i o nedavno održanom saboru Srpske pravoslavne crkve. Na konstataciju novinara lista Nedeljnik da je ovaj Sabor prošao mirnije nego radnijih godina, a da su razlozi za polemiku došli van crkve, prvenstveno dolaskom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, vladika Maksim kaže:
“Promene su bile značajne, a da li su imale ‘tektonski’ efekat pokazaće vibracije koje dolaze posle potresa”.
Ističe da je raskol Ruske i Carigradske crkve u pravoslavnom svetu poremetio mnoge, te da stanje zbunjenosti još uvek postoji.
“Međutim, inicijative poput kiparskog arhiepiskopa, koji je 18. maja posetio Sabor srpskih vladika i, za razliku od predsednika Srbije, bio primljen u samo zasedanje, unose onu neophodnu nadu koja, priznaćete, u srpskoj javnosti nije bila naglašena. Taj crkveni poglavar je prvi shvatio da stanje ‘zamrznutog konflikta’ između Moskve i Carigrada ne vodi rešenju. Reči koje je uputio srpskoj jerarhiji za jedan značajan broj jerarha bile su ohrabrujuće. Naime, sinod njegove Crkve je zauzeo nautralan stav, ne podržavajući ni jednu ni drug stranu u sporu, kako bi po njegovim rečima, njegova drevna Crkva mogla da odigra posredničku i pomiriteljsku ulogu, da bi razdeljeno sjedinili koliko god je to mogućno u pogledu dveju crkve koje se načaze u problem”.
Vladika Maksim je za novi Nedeljnik izneo svoje poglede i na brojna druga pitanja na koja bi Crkva trebalo da nudi odgovore.
