Poznavaoci prilika ocenjuju da se za proteklih 20 godina, u životu običnih ljudi, ništa pozitivno nije promenilo.
Tanja Vujisić, novinarka Radio Beograda, smatra da se kosovsko društvo suočava sa velikim problemima.
“Građani na Kosovu žive prilično loše, tj. siromašni su. Veliki je stepen korupcije. Mladi odlaze, pogotovo Albanci u zapadnoevropske zemlje, tako da sa te strane nemaju mnogo razloga za slavlje. Naravno, za njih je današnji dan pobeda, KFOR je došao, Vojska Srbije i policija su se povukli… Ja razumem njih (Albance) zašto je ovaj dan važan, za Srbe je važan na neki drugi način – za Srbe je tužan dan.“
Prema njenom mišljenju, ne postoji mnogo razloga za slavlje, jer kako kaže, Kosovo još uvek nema odlike državnosti.
„Politička elita u Prištini koja se samo smenjivala ovih 20 godina ništa skoro nije uradila da poboljša život običnih građana, tako da ne vidim nešto mnogo razloga za slavlje. Naravno da će se Kosovo truditi da postane država u pravom smislu te reči, ali i u pravnom, oni za sada to nisu.”
Nedžmedin Spahiu, Univerzitetski profesor i politički analitičar, kaže da su dolaskom KFOR-a uspostavljeni mir i stabilnost na Kosovu.
“To što je spašeno od genocida je jedan uspeh, drugi je to što su dolaskom Kfora ovde uspostavljeni mir i stabilnost, to su dve činjenice. Ipak je Kfor bio najozbiljnija od svih institucija, koja je najmanje komprovitovana. Sve ostalo je zavisilo od mnogih drugih, ne samo ovih koji žive na Kosovu, nego i ostalih međunarodnih institucija koje nisu baš bile u najboljem izdanju.”
Najveći izazovi sa kojima se Kosovo trenutno suočava, su korupcija i kriminal.
“To što nije u UN je možda jedan faktor, ali nije jedini faktor zašto ima korupocije i kriminala. Možda bi kada bi bilo u UN, bili bi bolji uslovi da se protiv toga bori, ali moglo bi se i protiv korupcije i kriminala boriti i bez toga, tako da to nije opravdanje.”
Spahiu dodaje da se do sada nije radilo na uspostavljanju pravde i demokratije i da to reba da se promeni.
“Ono što je bitno da se kaže, u ovom trenutku oni koji su doneli slobodu Kosovu, suviše su marili za mir i stabilnost, a manje oko toga da bude pravda i demokratija… Red je da se nakon 20 godina ipak nešto promeni”, zaključuje Spahiu.
Multietničnost – formula za tihi progon Srba
Građani Severne Mitrovice se nerado prisećaju te 1999. godine. Mišljenja su da se ništa drastično za proteklih 20 godina nije promenilo i da je, kako navode, situacija iz dana u dan gora.
“Ovde je na sceni otvoreno, tiho iseljavanje, tiha islamizacija severnog dela Kosova i Metohije. Nažalost, u tome, ne samo što prednjače Albanci, predstavnici međunarodne zajednice, nego čak i naša država na neki način prećutno prelazi preko toga. To je sramno i poražavajuće, ne samo za Evropu, nego i za ceo svet da tako mirno gleda jedno etničko tiho čišćenje. Multietničnost nije ništa drugo, nego jedna formula za tihi progon Srba”, kaže anketirani građanin.
“Nije se promenilo ništa na bolje. Vidimo iz dana u dan da je sve teža situacija, da su sve agresivniji prema građanima, posebno severa KiM. Da živimo u jednom nestabilnom društvu, u jednoj nestabilnoj tzv. nezavisnoj državi Kosovo, koja nema ni pravni sistem, ni zaštitu svojih građana. Svakodnevno imamo hapšenje građana koji ne znaju ni zašto su uhapšeni, ni zbog čega. Mi smo u strahu. Naše porodice žive ovde. Ne vidimo perspektivu, pre svega za našu decu. Mislim da bi zaista trebalo da međunarodna zajednica, naša država, sa tim privremenim institucijama na KiM jednom za svagda reše ovo pitanje, da možemo da vodimo jedan normalan život kao svi građani u svetu”, kaže jedna sredovečna građanka.
“Život je stao, kad je počelo bombardovanje. Govorim o mojoj porodici, sve je pošlo nizbrdo. Ništa se nije nabolje promenilo. Iz dana u dan smo samo propadali. ‘Ajde ja kao star, međutim, troje dece, koji su mladi i oni su izgubili interesa i za rad i za život i za sve. Mnogo toga je poremećeno, poremećen je čitav život. Mi smo ostali tu. Oni koji su otišli su i našli neko rešenje, mi to nismo mogli i eto, iz dana u dan propadamo”, pesimističan je građanin Severne Mitrovice.
Pre 20 godina je na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, potpisan vojnotehnički sporazum, koji je označio kraj NATO bombardovanja na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju. Sporazum je usledio nakon 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora. Dan po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kao međunarodno-pravnu osnovu za rešavanje kosovskog pitanja, da bi dva dana kasnije, 12. juna 1999. na KiM stigle prve ruske vojne trupe, iz sastava mirovnih snaga UN-a.
Ankretu sa građanima Severne Mitrovice poslušajte ovde:
