Iako zagovornici ideje o razgraničenju ističu da je ona propala, o čemu je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose smatra da je ona itekako živa, i da su oni koji se za nju zalažu spremni da prihvate i ljudske žrtve.
„Nije umrla, nažalost, jer da je umrla zar bi se tolika galama dizala oko hapšenja korumpiranih pripadnika Kosovskog policijskog servisa. Ne bi. Da li bi svirale sirene? Ne bi svirale. Znači, postoji jedan čitav sistem i u kosovskoj vlasti koji podržava to što se dogodilo u Zubinom Potoku i u Srbiji koja onda diže vojsku. Očigledno da je toliko živa da neki probaju da je nametnu preko straha i nadam se ne preko ljudskih žrtava. Nadam se da se to neće dogoditi“, kaže Janjić.
Sa druge strane, Bodo Veber nemački stručnjak iz Saveta za politiku demokratizacije kaže da je taj proces u kome se govorilo o razmeni teritorije zaustavljen.
„Trenutno smo u fazi kada je zaustavljen taj poduhvat koji bi, duboko sam uveren, kosovskim Srbima značilo ne razmenu teritorija već razmenu stanovništva u smislu egzodus za Srbe sa juga, a niti bi se severu dobro pisalo jer bi završio u Srbiji ali sa neformalnim privilegijama i ubrzo bi završio kao neko slepo crevo. Taj proces je, trenutno se porpilično sigurno može reći, zaustavljen i sad imamo neki međuperiod u kojem se dva predsednika suočavaju kako će napraviti preokret pošto je lobiranje za tako lažnu soluciju je propalo, a iza toga će moći doći do nekog procesa koji smo videli i u Berlinu a videćemo i u Parizu da je u pripremi neka vrsta resetovanja dijaloga“.
Veber smatra da su dosadašnji pregovori Beograda i Prištine bili netransparenti i da su ih uzurpirali dvojica predsednika i predstavnica EU Federika Mogerini, što govori da je čitav proces izmakao kontroli. Tvrdi da je proces dijaloga vođen na dva nivoa, prvi nivo su tajni pregovori o mapama, dok je drugi političko spinovanje od strane Beograda i Prištine. Zato je, kaže on, potrebno resetovanje.
„Ja mislim da je odlazak gospođe Mogerini tu ključan i da treba doći neko ko nije diskreditovan u tom procesu, koji zaista hoće biti ozbiljan pregovarač u smislu pregovora. Koji će zaista voditi do trajne normalizacije i odnosa između Srbije i Kosova kao dve države i odnosa između Srba i Albanaca unutar Kosova, znači koji će početi od toga šta je efekat za obične građane“, dodaje Veber.
Dušan Janjić pak veruje da se približava datum kada će „neko nešto da potpište“ i da će to izazvati bum.
„Apsolutno nemam dileme da će nekakav sporazum biti postignut do proleća i da će ga neko potpisati. Imam veliki znak pitanja da li je to Vučić. Moguće je da bi to mogao biti i Dačić, ali je dosta upropastio svoje šanse nesmotrenošću u diplomatskim odnosima, a voli on to da potpisuje, kao i 2013. godine. Dakle, neko će potpisati i to je potpuno irelevantno. Čak i taj koji potpiše neće mu biti lako. Ovaj put neće biti kao 2013., ovoga puta ima da objašnjava zašto nije konsultovao. Ali neko će potpisati i mi na to ne možemo uticati. Na to ko će potpisati odlučuje se u vrlo uskim krugovima jer se ceo dijalog drži u uskim krugovima ali ćemo taj papir dobiti i vše neće pisati inicijali D.I. i H.T. , nego će biti ime i prezime i mora da ide na ratifikaciju, odnosno verifikaciju“.
Taj sporazum će biti kompromis, uveren je Janjić.
„To što političari lažu, mažu, ne.. stalno se traži kompromis, po svim tačkama i najverovatnije neće biti ni otvorenog priznanja Kosova, ni podele teritorije. Neće. Kompromis se nalazi u tom nekom međuprostoru koji znači da će se i dalje držati statusna neutralnost a da će se polako raditi demarkacija da bi Kosovo i Srbija mogli da uđu u EU“, kaže Janjić.
Obojica sagovornika primećuju da su kosovski Srbi u dosadašnjim pregovorima bili marginalizovani i da su najveći gubitnici. Zaključuju da Srbi moraju biti obavešteni o onome o čemu se pregovara i da u čitav proces moraju biti uključeni i predstavnici civilnog društva.
O neophodnosti uključivanja civilnog društva u dijalog Beograda i Prištine govorilo se protekla dva dana na radionici „Kako civilizovati dijalog“ koja je održana u Draču uz podršku Kosovske fondacije za civilno društvo (KFOS).
