Razloga za radost zbog trenutnog zaustavljanja razgraničenja, odnosno korekcije granica, Kurti smatra da ima, ali ne i za veselje.
„Projekat je propao, ali ideja i dalje postoji. Sledećeg meseca, 6. jula je dve godine od kada je Edita Tahii napisla pismo Mogerinijevoj u kome je bilo reči da je Srbija pokušala da odredi nekoliko geopolitičkih scenarija za zamenu teritorija pod uticajem Rusije. To su vrlo opasni scenariji koji su protiv Kosova i Kosovo je protiv toga, a naš zajednički cilj je evroatlanski put“.
Kurti napominje da je prepreka za pripajanje Preševa, Medveđe i Bujanovca Kosovu Beograd, a ne Priština.
„Srbija je ta koja diskriminiše, iskorišćava Albance, nije Priština ta koja ne dozvljava pripajanje Kosovu Preševa, Bujanovca i Medveđe. Oni imaju dva glavna stuba, to su referndum iz 1992. godine i borba protiv OVK“, rekao je Kurti.
Kurti na konferenciji koju je u Prištini organizovala RIDEA kazao i da put Kosova ka EU ne ide kroz Beograd, već da put Srbije u EU ide preko Kosova.
Prepreka Kosovu za ulazak u EU su, kaže, pet država koje nisu priznale Kosovo, a prepreka Srbiji je nepriznavanje Kosova.
Haziri: Problem Kosova lebdi u vazudhu
Potpresednik DSK Ljutfi Haziri ističe da proces Kosova ostaje da lebdi i to zbog strane koja ne podržava taj proces.
Haziri napominje da DSK ima svoj stav i svoj put u rešavanju problema, ali da su ipak u nezahvalnoj situaciji.
„Tri glavna zahteva koja smo imali i od koji smo očekivali dosta nisu dala rezulatate. Mi tražimo legitimnost pregovora. Politička legitimnost se ne podržava apstinencijom, nedostatkom ili nepristustvom četiri glavne politčke partije i ostavljaljanjem ove rasprave građanima Kosova. Strah građana na severu je naša glavna briga“, rekao je Haziri.
„Uloga Srbije u EU u odnosu sa Rusijom je mnogo veća. Srbija i dalje ima isti stav naspram rešenja problema sa Kosovom, a Kosovo je nemoćno da zaustavi Srbiju na putu ka EU“.
Haziri je na konferenciji zaključio da je „vreme da institucije učine sve da se napravi lista prioriteta stanja na Kosovu i uz potpunu legitimnost nađe rešenje, da se preuzme odgovornost u rešavanju problema i da građani budu zadovoljni.
„Kosovo se trenutno vodi na neadekvatan način i svi smo mi taoci nekih unutrašnjih procesa“, rekao je on.
Ahmeti: Ako nema multietičnosti, zašto bismo postojali
Kopredsedavajući kosovskog pregovaračkog tima Špend Ahmeti ističe „da je bilo lako da se Medveđa, Bujanovac i Preševo pripoje, to bi se već uradilo pre dvadeset godina“.
„Ukoliko neko predstavi opciju razmene teritorija, bilo ko iz EU, da li to tražila Srbija ili neko iz EU, treba da nam objasne koji je pincip na kojem se zasniva razmena teritorija. Već trideset godina na Balkanu, hiljade građana je poginulo i ne dolazi do promene granica. Imamo državu koja je zasnovana na Ahtisarijevom planu, ako nema multietičnosti i zajedničkog života svih zajednica, ne vidim zašto bismo mi postojali“, rekao je Ahmeti.
On ističe da je „Srbija jasno rekla cenu koju moramo da platimo da bismo dobili priznanje Kosova. Za viznu liberalizaciju Kosovu prave problem države koje su ga već prizanle: Francuska, Nemačka i Holandija“, zaključio je Ahmeti.
