Na panel diskusiji „Uloga tranzicione pravde u pomirenju kao neophodan preduslov za mir, suživot i toleranciju” koju organizovao “Aktiv” čula su se mišljenja predstavnika civilnog društva I medija o prevazilaženju prošosti, ali I odgovornosti političkih elita za događaje koji I dalje stvaraju jaz između Srba i Albanaca na Kosovu.
Glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević smatra da su Srbi i Abanci daleko od istine i pomirenjai i za to krivi političke elite. Sve dok ne dođe do njihove smene smene ništa se neće desiti.
„Naravno strašni zločini su se desii i na jednoj i na drugoj strani i slažem se da svaki od tih slučajeva pojedinačno treba da završi na sudu, ali bih isto tako voleo da recimo žrtve iz Goraždevca, da njihove porodice pronađu odgovor ko je ubio njihovu decu. Mislim da već dvadeset godina po ovom pitanju tapkamo u mesto. Dok ne dođe do te smene političkih elita, dok briselski sporazum ne bude posvećen običnom čoveku a ne politici, dok političari ne mogu mahati nekim slikama u skupštini zarad nekakvih poena, sve dok imamo takvu situaciju ja ne očekujem neki pomak po ovom pitanju“.
Sičnog je mišljenja i Aleksandar Rapajić, direktor projekta u AKTIV-u koji veruje da poitičke elite u Prištini i Beogradu svojim svakodnevnim izjavama negativno utiču na proces pomirenja. Njih, kako kaže, ne zanimaju žrtve druge strane, niti su spremni da priznaju zločine i prihvate krivicu sa svoje strane.
“Kakve su nam politčke elite takav nam je i proces pomirenja. Trenutno su na vlasti i u Beogradu i u Prištini ljudi koji su direktno učestvovali u sukobu 98. i 99. godine, neki kao direktni učesnici, neki kao politički podstrekači celog tog problema i sad mi na neki način očekujemo od tih ljudi da će nam doneti pomirenje. Zadnji put kad su oni pokušali da nam donesu pomirenje desio se rat, tako da ne možemo da očekujemo nešto bolje da se desi sada kada oni treba da rešavaju situaciju“.
Kuštrim Kolići izvršni direktor INTEGRE smatra da Kosovo još uvek nije spremno da se suoči sa prošošću.
„Mogu postojati različite inicijative sporadične, ponekad kontradiktorne ali nema nijedna indikacija ili pokazatelj da se Kosovo kao država može suočiti sa prošlošću“.
Kolići je u tom pogledu kritičan ne samo prema vlasti već i prema organizacijama civilnog društva.
„Neke organizacije na Kosovu koje se dugo bave radom na ovom poslu nisam ni kod njih video iskrenost da se zaista bave tim pitanjem.
Da je na Kosovu procesuiranje za počinjene zločine još osetljivo pitanje najbolje govori i pokretanje Specijanog suda za zločine OVK u Hagu. Bekim Bljakaj iz kosovskog Fonda za humanitarno pravo kaže da većinsko stanovništvo na Specijani sud gleda kao na nepravdu koja je počinjena prema Abancima.
„Mi iz FHP imamo drugačiji pogled na to jer ove specijalne komore su stvorene kao odgovor nastojanja da za užasne zločine koji su se našli u tom izveštaju (Dika Martija) budu tretirani. Taj nedostatak inicijative domaćih institucija da u najmanju ruku počnu da istražuju ta krivična dela došlo je do toga da se formiraju ove posebne komore“,kaže Bjakaj.
Govoreći o stalnom „licitiranju“ sa brojem žrtava silovanja tokom ratnih sukoba na Kosovu za Kuštrima Kolićija je „smešno“.
„Zašto je smešan broj? Zato što taj broj nije ustanovljen na činjenicama. Preko 20.000 silovanih žena sigurno nije činjenično ustanovljeno. Mi kada govorimo o brojevima moramo imati dokaze“, kazao je Kolići.
Ambasador Svajcarske Žan Hubert Lebe smatra da političke turbuencije utiču na život građana na Kosovu. On podseća da je domaći zadatak ovdašnjih vlasti da se potrde da pravosudni sistem bude funkcionalniji.
„Ima još uvek veliki broj otvorenih rana, npr. postoji više od 1600 ljudi koji su i dalje nestali i broj rešenih sučajeva je sva manji i mnaji. Porodice ovih ljudi imaju pravo da znaju.
Istovremeno, ambasador je naglasio da je „sever Kosova pod velikim teretom kriminalnih struktura koje vladaju politikom, izbornim procesima, ali i trgovinom i ekonomijom. Te strukture, prema njegovom mišljenju, stvaraju lošu atmosferu.
„Mi smo svedoci da nakon ubistva Olivera Ivanovića je bila jedna tišina i mnogi među ljudima koji žive na Kosovu osetili su tu težinu, mnogi od njih se plaše da govore jer se plaše da se tako nešto može i njima desiti. Nismo videli neke rezultate u ovom slučaju i to je zaista zabrinjavajuće. Kao predstavnici međunarodne zajednice mi moramo imenovati ove činjenice, da osudimo te prakse i da podržimo ljude da se bave time“.
Diskusija o tranzicionoj pravdi je jedna od tri koje su održane juče u Prištini u okviru Foruma „Građanski identitet izvan etničkih podela“. Razgovarao se i o briselskom procesu i nevećinskim zajednicama.
Otvarajući Forum, Izvršni direktor AKTIV-a Miodrag Milićević je kazao da je organizacija posvećenja stvaranju pozitivine klime između društava u ciju prevazilaženja etničkih podela. Milićević je kazao da potreban iskreni pristup jednih prema drugima
