U Medija centru u Čaglavici održana je javna debata na temu „Taksa od 100 odsto – ko je dobio, a ko izgubio i šta?“.
Predsednik Alijanse za biznis Kosova Agim Šahini kaže da je taksa pravedna odluka, „odluka koja povećava ekonomiju i proizvodnju“. Prema istraživaju koje je ova Alijansa radila, a koje je obuhvatilo 250 ispitanika primećen je porast na mnogim poljima, kaže on.
„Rezultati istraživanja su da je domaća proizvodnja porasla za oko 30 odsto. Takođe je primećen porast pri zapošljavanju u domaćim kompanijama, a imalo je i direktnog uticaja na povećanje potrošnje domaćih proizvoda“, kazao je Šahini.
Pozitivna stvar u vezi takse je zaustavljanje krijumčarenja, navodi Šahini. Međutim, po njegovim rečima ima i negativnih efekata.
„Ako se pozivamo na poslednje izjave koje dolaze iz Srbije, tamošnja premijerka Ana Brnabić je izjavila da je Srbija pre mesec dana imala gubitak od preko 300 miliona (evra). Međutim, to ne znači da je tih 300 miliona dobilo Kosovo“, naveo je Šahini.
Taksa je, u odnosu na opštu potrošnju, dovela do povećanja cena od 1.5 odsto, zaključio je on.
Zamenik ministra finansija u Vladi Kosova Fatmir Gaši kaže da je cilj Vlade bio da se uvođenjem takse spreči „agresivnost Srbije u odnosu na Kosovo“.
„Odluka koju je donela Vlada Kosova je politička odluka i ona nema veze sa ekonomijom. Budžet Kosova nije izgubio ni jedan cent, već dobio 7 miliona evra zahvaljujući taksi. Kosovska preduzeća su proizvela ono što su mogla da proizvedu, a ono što nisu, uvezli su. Glavni izvoznici za zamenu srpskih proizvoda su Nemačka, Poljska, Severna Makedonija, Albanija i Grčka“, naveo je Gaši.
Koordinator Saveza za Kosovo Nenad Radosavljević kazao je da ne veruje da bilo ko može da očekuje da će takse rezultirati time „da Srbija prizna nezavisnost Kosova“. On je dodao da ima mnogo onih koji gube zbog uvođenja taksi.
„Pre svega gube proizviđači i trgovci iz Srbije, a naravno i budžet Srbije, zato što su izgubili tržište. Gube Srbi koji su navikli na proizvode koji dolaze iz Srbije. Gubitnici su svi stanovnici Kosova jer su izgubili priliku da se snabdevaju kvalitetnom robom. Izgubli su Srbi na severu Kosova zbog fonda koji je namenjen Severu“, kazao je Radosavljević.
Ima i dobitnika, dodao je Radosavljević, a među njima su Ramuš Haradinaj i njegova politička opcija, koja će, kako kaže, na ovaj način suzbiti drugu političku opciju koju zagovaraju Tači i Vučić, a to je razgraničenje.
Predsednik Asocijacije srpskih privrednika Saša Sekulić kaže da je ova Asocijacija sastavljena od pet sektora (sektor proizvodnje, trgovine, usluga, poljoprivrede i ženskog preduzetništva), te da je svaki sektor pogođen odlukom o taksama.
„Najviše problema je imao sektor trgovine. Trgovci kažu da im veliki broj artikala koje su imali u svojim marketima, pričam o hiljadama artikala, nedostaju. Sa druge strane imali su problem, jer tržište ili kupci, mnoge artikle nisu prihvatili. Tržište je na neke artikle naviknuto godinama“, kazao je Sekulić.
Direktor organizacije za zaštitu potrošača „Potrošač“ Seljatin Kačaniku kaže da odluka o donošenju takse nije donesena u saradnji sa građanima.
„Taksa je uvedena, bilo da je loša ili dobra, pitanje je ko plaća taj ceh. I pored činjenice da mi nismo bili uključeni u tu igru, deklarativno, pravnom odlukom, zapravo smo mi glavni akteri te igre, jer mi plaćamo sve neuspehe ili koristi od ove takse“, kazao je Kačaniku.
Prištinske vlasti uvele su taksu od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH 21. novembra 2018. godine. Uprkos brojnim međunarodnim apelima, stav Prištine ostaje jasan „ukidanje taksi uslediće posle priznanja Kosova od strane Srbije“.
