Drecun je podsetio da su Albanci na Kosovu i Metohiji do sada uništili više od 150 objekata Srpske pravoslavne crkve a imaju stalnu želju da pokažu da ih nije gradila srpska srednjevekovna vlastela, već Albanci i da je to albanska teritorija.
„To rade oni koji žele da Kosovo bude države, da Srbi nemaju nikakva prava, a radi se o klasičnom zastrašivanje i poruka je Srbima ’’šta vi imate ovde da tražite’’“, rekao je on i ocenio da je reč o providnoj i surovoj politici.
Kako je ocenio, reč je o politici najbrutalnijeg etničkog čišćenja preko uništavanja spomenika i nedopuštanja Srbima da odlaze na svoja groblja. „Takvu politiku međunarodna zajednica toleriše i niko se ne angažuje da to spreči“, rekao je Drecun.
Za katoličku misu na Novom brdu, rekao je da bi Vatikan trebalo da reaguje „jer to ne može da bude incident nekog lokalnog verskog formata“, i ocenio da to „nije doprinos Vatikana saradnji sa SPC i pravoslavnim crkvama uopšte“.
Ocenio je da je dobro što Vatikan ne priznaje Kosovo kao državu, a primetio je da postoji savez islamskih verskih poglavara i katoličkih poglavara i sveštenstva na Kosovu i Metohiji, koji je uperen protiv SPC i Srba.
Komentarišući saopštenje „kvinte“ o Srbiji i Kosovu, Drecun je ocenio da je to pokušaj da se onemogući nastavak bilo kakavih daljih razgovora Beograda i Prištine i da je ohrabrenje Albancima da nastave jednostranu politiku.“To je dobro poznata politika tih država koje su stvorile Kosovo i mislim da treba da ignorišemo takvo ponašanje i da ga osudimo“, rekao je on.
Briselski razgovori vođeni su u statusno nezavisnom formatu, podsetio je Drecun, i Bedžetu Pacoliju poručio da neće biti razgovora dve nezavisne države jer to osim što je polika aktuelne vlast i većinska volja građana Srbije. „Nikada nećemo priznati samoproglašenu državu Kosovo u administrativnim granicama“, rekao je Drecun i naglasio da je problem težak a Srbija spremna da razgovara o mogućim rešenjima.
„Kvinta nema mehanizam da nas natera da ih priznamo, a ko želi rešenje, mora da prestane sa huškačkim i destabilizujućim izjavama“, ocenio je on.
Komentarišući najave raspuštanja skupštine Kosova i moguće izbore, Drecun je naglasio da je važno da u Prištini imamo nekoga sa kim može da se razgovara i koji bi rešenje mogao da realizuje, i da je zato Srbiji bitna njihova unutrašnja stabilnost. „Nama je bitno da li će rasplet među Albancima na KiM dovesti do situacije da se ukinu takse, i da li će biti sagovornik spreman da razgovara, i da se postigne kompromisno rešenje“, rekao je Drecun i naglasio da je za situaciju na KiM bitno pratiti ponašanje Vašingtona.
Zvanični poziv vlastima u Prištini na evropski skup u Helsinkiju koji je uputila Mogerini, on je ocenio kao pogrešan potez. „Ne vidim šta je cilj, ne znam šta će da postignu, kako će to da ojača poziciju Prištine, a za Srbiju je to neprihvatljivo“, rekao je Drecun i dodao da je put za razgovore preko ukidanja takse i prestanka jednostranih akcija Prištine kojima se ugrožava opstanak Srba, kao i sa provokacijama.
On je rekao da će Vlada Srbije i predsednik Vučić proceniti da li Srbija treba da učestvuje na skupu u Helsinkiju, a načelno je ocenio da Srbija treba da ima aktivnu ulogu, vodi igru, i bude na svakom mestu gde može da odogovori na laži Albanca.
Na najave da će pred specijalnim tužilaštvom za zločine OVK biti i Daut Haradinaj, Drecun je ocenio da on kao vojni komandant ima komandnu ogovornost za zločine, ali i ličnu, jer postoje dokazi i izjave svedoka da je zločine lično činio.
On je objasnio da postoje dokazi da je Daut Haradinaj bio nadležan za baze OVK u Tropoji u Albaniji, a na tom prostoru je bila „žuta kuća“ , kao i da je održavao kontakte za radikalnim islamistima.
