„Kada Vučić i Tači stave ideju podele na sto, u zamenu za uzajamno priznanje, SAD bi bile spremne da rade na tome, smatra Timoti Les, ali ocenjuje da rešenje kosovskog problema ne treba očekivati brzo.
Les u intervjuu za Tanjug navodi da je problem što se ta politička ideja zaglavila jer Tači nije u potpunosti uspeo da dobije podršku na domaćem planu, a Nemačka je takođe iskomplikovala stvari pokrečući proces razgovora na kojima je ideja razgraničenj odbačena.
„Evropa će morati da odluči da li će podržati američku pritisak za podelu, ili će gurati svoje alternativno rešnje, zabrinuta zbog efekata takvog rešenja na Bosnu i Severnu Makedoniju“, kaže Les.
On ističe da su SAD, koje sada imaju neutralniji pristup prema ovom problemu od prethodne administracije, nestrpljive da „završe posao“ u Srbiji i na KiM, kako bi se posvetili drugim stvarima, možda Bosni, ali da nije moguće očekivati rešenje u momentu kada su stavovi Beograda i Prištine toliko udaljeni.
„U međuvremenu je ugrožena regionalna stabilnost, jer se zbog taksi Srbiji Priština približava Albaniji, ubrzavajući tako proceš ujedinjenja. Predstojeći izbori na Kosovo I u Srbiji suzili su prostor za sporazum tokom ove zime. Vreme ističe i SAD žele brzo rešenje – otuda i pismo Kvinte upućeno obema stranama da se deblokaju pregovori“, ocenjuje on.
Les kaže da nije optimista i da ne vidi šta je to što bi moglo da dovede Prištinu i Beograd za pregovarački sto.
Motiv pridruživanja EU više ne postoji jer nema proširenja, a to, smatra on,otvara mogućnost za bojazan od jednostranog rešanja koje bi mogla povuče Priština.
„Kladim se da će njihov korak u slučaju da ne dođe do dogovora sa Beogradom, biti ujedinjenja Kosova sa Albanijom,a to će na kraju dovesti kosovsku državu do pravnog limba“, naglašava Les.
Na pitanje očekuje li da će Vašington izvršiti pritisak na Prištinu da odustane od maksimalističkih zahteva u konačnom rešenju za KiM Les kaže da sumnja i napominje da SAD moraju da rade veoma pažljivo.
„Ovaj put SAD ne pokušavaju da primoraju strane da potpišu sporazum koji su pripremili američki pravnici, već da promovišu dijalog koji će i dovesti do rešenja koje će obe strane prihvatiti i koji će he dobiti legitimeitet ’’kod kuće’’ kako bi bio održiv „, smatra on.
Les napominje da SAD, uz to, ne žele previse ni da se „udube“ u politiku Balkana pa moraju da pažljivo postupaju sa lokalnim političarima.
„Ako primene previše pritiska na Prištinu, vlada će se približiti Albaniji, pretvarajući bilateralni spor sa Srbijom u regionalnu krizu“, ocenjuje on.
„Ne očekujem da će biti dodatnog pritiska na Srbiju“
Les takođe ne očekuje da će biti dodatnog pritiska na Srbiju da prihvati maksimalističke zahteve Prištine, jer SAD imaju na umu da Beograd može da živi sa zamrznutim konfliktom na Kosovu.
„SAD moraju biti svesni da Srbija ima potencijala da pod pritiskom pokrene pitanje Republike Srpske i ’kosovsku drame’ pretvori u regionalnu krizu“, kaže bivši diplomata na Balkanu.
Zato, ukoliko Vašington želi da postigne svoj cilj i da oslabi veze Srbije sa Rusijom, onda mora da se pronađe sporazum dovoljno dobar da bi ga Srbija dobrovoljno prihvatila, kaže on i dodaje da ne treba smetnuti s uma da je priritet SAD da neutrališe ruski uticaj na Srbiju.
„A jedini način da to uradi je da reši kosovski problem koji daje Rusiji mogučnost upliva u srpsku politiku. U suštini to znači da su SAD manje zabrinute za to kakvo će biti rešenje kosovskog pitanja, već je njihov krajnji cilj da se to reši.
Les tvrdi da je Rusija već podržava ideju podele.
„Oni znaju da su previše slabi da bi mogli kontrolišu „statusni proces“ pa su u fokusirana ispregovaraju rešenje sa američkim posrednicima koje bi bilo u korist Rusije, sa ultimativnim ciljem – proširena srpska država koja će zavisiti od Rusije, što je Rusiji strateški bitno jer želi da ograniči američku moć na Balkanu, posebno zbog toga što Amerikanci spozorišu veliku albansku nacionalnu državu“, zaključuje Les.
