„Deluje da oni (Beograd i Priština) ne vide neku posebnu opasnost u tome i nisu zabrinuti. Kao da uživaju u medijskoj pažnji, bombastičnim izjavama i pokazivanjem navodne snage. Ali, time što ne postižu dogovor – zapravo pokazuju koliko su slabi“, rekao je bivši britanski diplomata.
Kuper je dodao da ima utisak da ni Beograd ni Priština nisu odlučili da žele rešavanje problema.
Bivši diplomata mogućnost postizanja „sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, zasnovanog na francusko-nemačkom predlogu koji je podržala Evropska unije, vidi kao odličnu priliku“.
„To bi bilo sjajno – iako nisam siguran šta su detalji takvog predloga. Mnoštvo njih kruži unaokolo – brojni predlozi su testirani u javnosti. Davnih dana postignut je sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom – što se činilo kao razuman način da se priđe pitanju Srba na Kosovu“, rekao je Kuper i dodao da nije siguran da li su strane u procesu spremne na tako nešto.
Kuper je ocenio da je vitalnog značaja da EU i SAD zajednički rade na tome.
„Od vitalnog je značaja da se zajednički radi na tome, jer situacija zaslužuje pažnju i potencijalno je opasna. Dvadeset godina proteklo je od sukoba na Kosovu, to je dug period, a stvari još nisu rešene“, rekao je Kuper i dodao je stanje je bolje, neke od stvari su zaključene, ali proces nije okončan.
Kuper je u 2011. i 2012. godine posredovao u razgovorima koji su počeli pošto je Međunarodni sud pravde 2010, na zahtev Srbije, izneo savetodavno mišljenje da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.
Posle toga je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom je Srbiju i Kosovo pozvala na dijalog o podsticanju saradnje što bi, kako je navela, osiguralo napredak dve strane na putu članstva u Evropskoj uniji i bolji život njihovih gradjana.
To je ujedno bila i uvertira za početak tehničkog dijaloga, podseća Glas Amerike.
