“Svaka buduća Vlada Kosova mora da zakoruži međunarodni položaj Kosova, a međunarodni položaj Kosova zavisi od odnosa sa susedima. Kosovo je napravilo dobre odnose sa Makedonijom, Crnom Gorom i Albanijom i to ne zahvaljujući njihovoj politici, nego zato što su pomogli Amerikanci i Evropljani, ali još nije uspela da to napravi i sa Srbijom”, kazao je Spahiu.
Ističe da će se u budućem periodu u Briselu razgovati o ceni koju će platiti Kosovo da bi dobilo priznanje Srbije.
“ Cena može da bude i recimo, uspostavljanje Zajednice srpskih opština, ali je pitanje sa kojim ingerencijama”.
Spahiu smatra da su ideje predsednika Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, o razgraničenju ili korekciji granica veoma opasne za odnose u čitavom regionu i da do toga, ipak, neće doći.
“Verujem da je evropska zajednica jasno dala do znanja da je protiv toga i da bi do toga teško moglo doći, jer ipak razgovori Beograda i Prištine su uslovljeni ulaskom regiona u Evropsku uniju“.
Spahiu kaže da je ideja o nekoj vrsti razgraničenja bila aktuelna mnogo pre nego što je plasirana u javnost. On kaže da je pre dve i po godine na zatvorenom sastanku u kako kaže “ jednoj velikoj ambasadi u Beogradu” lično čuo od dva poslanika iz Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, šta su uslovi Beograda u vezi sa rešavanjem problema Kosova.
“Oni su postavili pet uslova. Jedan je bio taj da se Srbiji vrati Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, da se Gazivode dele na pola, jer znaju da Albanci ne mogu bez vode. Onda da Severna Mitrovica bude glavni grad Zajednice srpskih opština, koja će imati nadležnosti u oblasti prostornog planiranja. Treći uslov je bio da Kosovo ne traži ratnu odštetu od Srbije. Četvrto, da oni ne bi želeli da imaju albanske opštine u užoj Srbiji što znači da bi bili spremni da daju neko selo – dva sela iz Bujanovca i tri sela iz Preševa i grad Preševo kako bi ostalo spojili tamo sa Vranjem. Peti uslov je da Kosovo ne bude nezavisno, nego da se to pripoji Albaniji. Neki koji su tu bili iz Prištine bili su `ošamućeni`. Nisu znali kako da reaguju, osim mene koji sam rekao da je to prevelika cena i jedan od predstavnika Prištine pitao je kako će onda funkcionisati ta Zajednica srpskih opština, ako se ostatak Kosova pripoji Albaniji, a oni su kazali `pa u okviru Albanije`”, objasnio je Spahiu.
Slučaj Ivanović će biti rasvetljen kad padne vlast
Komentarišići to što ni više od godinu i po dana od ubistva Olivera Ivanovića taj slučaj nije rasvetljen, Spahiu kaže da će se to dogoditi kad padne vlast.
“Politička ubistva se otkriju jedino kad padne vlast. Mislim da se ubistvo Olivera Ivanovića ne tiče vlasti na Kosovu nego vlasti u Srbiji… Moja politička analiza govori da Albanci nemaju veze sa tim ubistvom. Jedino što se može prigovoriti Albancima jeste to što nisu uspeli da ga čuvaju i što ne uspevaju da otkriju ko ga je ubio”.
Spahiu smatra da će buduću Vladu Kosova nakon vanrednih parlamentarnih izbora koji su zakazani za 6. oktobar činiti Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova i da u toj vladi, kako je kazao, neće biti mesta za Srpsku listu, bez obzira na to koji broj mandata bude dobila na predstojećim izborima.
