„Srbija zbog te takse ekonomski gubi, a Kosovo dobija zato što radi sa drugima i zamenjuje uvoz sa kompanijama iz Albanije, Makedonije, Crne Gore, Grčke itd. Kosovo time dobija i politički, jer, osim što Srbiji daje do znanja da je Kosovo nezavisna država, podseća je i zahteva od nje da ne lobira protiv insitutcija Republike Kosovo. Srbija je ovo izazvala neučlanjenjem Kosova u Interpol, zahvaljujući jako arogantim lobiranjem“.
Komentarišući pritiske pojedinih predstavnika Međunarodne zajednice na institucije Kosova da ukinu taksu od 100 odsto Baldži je kazao da se to radi zbog nastavka dijaloga Beograda i Prištine. Očekuje da će nakon izbora Vlada Kosova iznaći mogućnost da nastavi dijalog.
„Oko takse se moraju napraviti određeni ustupci. Verovatno će se nešto suspendovati kako bi seli i razgovarali. To je misija Međunarodne zajednice i cilj je da se Kosovo i Srbija vrate za pregovarački sto, da krenu da razgovaraju, ali i da se sve to ozbiljno, ne samo dogovori, nego i implementira, a ne kao u prošlosti“.
Prema rečima Baldžija, Srbi sa Kosova bi trebalo da imaju aktivniju ulogu u dijalogu Beograda i Prištine i da bi i sami trebalo da razgovaraju sa Prištinom o svim bitnim pitanjima, kao što su status, poštovanje, prava…
Na konstataciju voditelja da Srbi koji učestvuju u kosovskim institucijama imaju mogućnost za to, Baldži je rekao da to ipak nije dovoljno.
„Tamo nema govora, a kamoli dogovora. To je samo uzimanje plata i to svi mi dobro znamo“.
Smatra da Srbi na Kosovu nisu ostvarili svoja puna prava koja im pripadaju Ustavom i zakonima Kosova zato što, kako je kazao, „Beograd razgovara umesto njih“.
„Akteri na Kosovu u pregovorima bi trebali da budu sami Srbi ili da imaju veću ulogu u tim pregovorima. Sami Srbi najbolje znaju da pregovaraju sa Albancima, jer su to njihove komšije….ali, Međunarodna zajednica u ovom sučaju, a i Beograd, ne dozvoljavaju, puno slobode u dogovoru između Srba i Albanaca“.
Beograd odgovoran za zastoj oko nostrifikacije diploma
Baldži koji je do pre dve godine bio zamenik ministra obrazovanja u Vladi Kosova kaže da je Beograd odgovoran što se stalo sa nostrifikacijom diploma stečenih na Kosovu i van Kosova. Podsetio je da nostrifikacija diploma jedan od postignutih sporazuma Beograda i Prištine u Briselu.
„U Briselu je dobro krenulo, čak se odabrao i „Spark“ kao implementator nostrifikacija tih diploma, odnosno da oni između Kosova i Srbije posreduju kako bi se tim ljudima koji su završili fakultete na Kosovu i van Kosova, u ovom slučaju u Srbiji, prihvatile te diplome i izvršila nostrifikacija. Nostrifikovano je, u mandatu kad sam ja bio na funkciji, oko 30 diploma…I onda se stalo zbog toga što Beograd ne priznaje kosovske diplome. Beograd nije prihvatio diplome ljudima koji su fakultete završili na Kosovu“.
Baldži, koji je i predsednik bošnjačke Demokratske stranke Vatan, kaže da je iz godine u godinu sve manje Bošnjaka na Kosovu i da je to kako je kazao «bolest čitavog Balkana», a da ljudi svakog dana odlaze u zemlje Zapadne Evrope.
“Na Kosovu je po popisu iz 91. bilo blizu 100 hiljada muslimana, uključujući i Gorance. Nakon toga, popisa nije bilo do 2011. godine, a krenule su podele na Gorance i muslimane. Sada je na Kosovu oko 40. 000 Bošnjaka i 12. 000 Goranaca. Zašto? Zbog iseljavanja, što je najveća bolest Balkana”, rekao je Usmen Baldži u emisiji Slobodno srpski.
