Na pitanje šta misli o uključivanju Srpske liste u novu koalicionu vladu na Kosovu, Osmanijeva je rekla da postoji ustavna odredba koja zahteva da u vladi treba da bude najmanje jedan ministar iz srpske zajednice koji bi trebalo da dobije najmanje 50 odsto srpskih glasova.
„Moje je mišljenje da, ako im date ministra, zašto ne biste dobili i njihove glasove“, navela je Osmanijeva i dodala da je, kako je rekla, izuzetno važno to što „Priština neće imati vladu koja je zavisna od Srpske liste“.
Na pitanje kako vidi nastavak procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine kada bude formirana nova vlada, Osmanijeva je rekla da će se puno stvari promeniti na bolje.
„Ono što želimo da učinimo sa našim koalicionim partnerom, Pokretom Samoopredeljenje, jeste da obezbedimo da se bavimo kako domaćim pitanjima, tako i spoljnom politikom“, rekla je ona u intervjuu za Juropian vesten Balkans.
Dogovor sa Beogradom, kako je navela, treba da uključi uzajamno priznavanje, jer će to ukloniti bilo kakve prepreke za one koji razmišljaju o investiranju na Kosovu.
Prema njenim rečima, „dijalog je jedini način da se reše pitanja sa susedima, uključujući Srbiju“, ali Priština nikada ne bi dozvolila da se raspravlja o pitanjima poput granica, kao i o bilo kojim pitanjima koja se odnose na, kako je rekla, „suverenitet ili funkconalnost Kosova kao nezavisne države“.
Osmani je navela da je ustavni sud u Prištini 2015. ukinuo sporazum Beograda i Prištine o uspostavljanju Zajednice srpskih opština i da, prema njenom mišljenju, Priština ne može da ide iznad onog što je rekao ustavni sud.
Ustavni sud u Prištini je, takođe, saopštio da ZSO treba da se osnuje bez izvršnih ovlašćenja i u skladu sa ustavom.
„Dakle, da – može postojati Zajednica bez izvršne vlasti“, rekla je Osmanijeva i dodala da je prema njenom mišljenju, namera da se Kosovo učini drugom Bosnom i interno nefunkcionalnom, kako bi se pretvorila u zamrznuti sukob u budućnosti.
Osmanijeva je ponovila da ujedinjenje Kosova i Albanije nije realna opcija i rekla da veruje da je najbolje rešenje stvaranje sestrinskih odnosa i kretanje prema EU.
„Kada se pridružimo (EU) ionako neće biti granica“, istakla je ona.
Na opasku da se Priština protivi ideji „mini-Šengena“, iako je američka ambasada u Nemačkoj nedavno objavila saopštenje u kome izražava mišljenje da bi Kosovo trebalo da bude deo ove regionalne inicijative, Osmanijeva je rekla da će sesti sa svakom zemljom koja je jak i istinski saveznik Prištine i razgovarati zašto misli da je ovo loša ideja sa ekonomskog, bezbednosnog i strateškog stanovišta.
