Predsednik Srpskog nacionalnog foruma (SNF) Momčilo Trajković je kazao da za izlaz iz trenutne situacije ne postoje demokratski kapaciteti ni kod vlasti u Srbiji, niti na Kosovu.
„Nažalost, Srbi su postali objekat Vučiću da osvaja i čuva vlast u Srbiji, a Kurtiju da trenira strogoću. On (Kurti) nije stvorio demokratski kapacitet da razgovara sa svojim građanima, a to obećava od kako je došao na vlast“, naveo je on.
Nakon što su Srbi napustili kosovske institucije, Kurtijev pokušaj da nadoknadi njihovo učešće u sistemu podseća na vreme vladavine Slobodana Miloševića, smatra Trajković.
„Srbi se danas ponašaju onako kako su se Albanci ponašali devedesetih godina. Ignorisali su institucije, a onda je Milošević krenuo da stvara neke svoje Albance kako bi to nadoknadio. Bez obzira na njihovu nameru i svih koji učestvuju u ovim procesima, to nije realno i nema legitimitet“, kazao je on.
Ardian Arifaj, savetnik Hašima Tačija u vreme dok je ovaj bio predsednik Kosova, kaže da ne treba žuriti sa rešenjem u dijalogu, već da u procesu treba da se pronađe ono rešenje koje je prihvatljivo za obe strane.
„Proces je takav da bi svaka strana trebalo da izađe kao dobitnik, naročito ako želimo da dođemo do normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Obe strane iz tog procesa moraju da izađu zadovoljne. Potrebna je kreativnost, otvorenost za ideje i hrabrost svih strana, a naročito političkih lidera“, naveo je on.
Aktuelni kosovski premijer Aljbin Kurti je nedavno izjavio da je rok za međusobno priznanje do proleća sledeće godine. U sličnom kontekstu govorio je i Miroslav Lajčak.
„Iduće godine u Sjedinjenim Američkim Državama biće održani izbori za novog predsednika, ceo svet će se okrenuti prema Vašingtonu. To znači da se niko neće baviti Kosovom, Srbijom, dijalogom“, kazao je Arifaj.
„Mislim da od tih rokova neće biti ništa. Vučić koji je obećao da će rešiti problem je to postao. Što se više šepuri sve je veća kukavica i neće smeti da reši to pitanje. Da prihvati nešto, mora se ići na referendum i nemoguće je da se to završi u tom roku. Stojim pri stavu da ne postoji rešenje za Kosovo, već proces. Kuda će nas dovesti – ovako kako teče – dovešće nas u ćorsokak. Oni koji treba nisu hrabri da o tome odluče“, rekao je Trajković.
„Nerealno je da rok bude tako blizu. Mislim da se prvo treba razgovarati o smirivanju tenzija. Treba govoriti o tome da se ljudi vrate u institucije, stalno se hapse neki ljudi, ispituju se putem video linka. Čovek (Dejan Pantić) sedi već nekoliko dana zatočen na Jarinju. To je apsolutno abnormalno u 21. veku kada težimo potpisivanju sporazuma koji treba da doprinese stalnom rešenju“, nadovezao se predsednik GI „Za Zubin Potok“ Milija Biševac.
Arifaj je naveo da između Srbije i Kosova „nema tehničkog“, već „isključivo političkog“ dijaloga.
„Još uvek nijedna od strana nije navela šta su njene crvene linije i šta ce prihvatiti ili ne. Svaka strana očekuje nešto zauzvrat i od međunarodne zajednice kada se postigne sporazum. Važno da Kvinta zna šta traži od strana i šta im nudi“, rekao je on.
Biševac smatra da normalizacija odnosa nije ni na vidiku.
„Za normalizaciju odnosa stanje na terenu treba da bude stabilno i da se, pre svega, dijalogom između Srba, Albanaca i svih ostalih zajednica reše svi problemi koji se odnose isključivo na život nas koji živimo ovde“, kazao je on.
Barikade koje su Srbi na severu Kosova podigli u znak protesta zbog hapšenja bivšeg pripadnika kosovske policije Dejana Pantića su na putu već sedmi dan.
„Situacija je došla do tačke vrenja gde jedna varnica može da napravi eksploziju, da dođe do raznih i mnogo većih incidenata“, rekao je Biševac i dodao da rešenje vidi isključivo u dijalogu. On je podneo ostavku na mesto odbornika u SO Zubin Potok jer je smatrao da su ugoržena prava Srba i na severu i na jugu. Napomenuo je da su Srbi na severu vidno razočarani u svoje političke predstavnike, odnosno u Srpsku listu.
„Vlast u Beogradu, gospodin Vučić, naterali su Srbe da se uključe u kosovske institucije kako bi tamo zatražili svoja prava. Tada je nastala Srpska lista u koju su ušli ljudi. Tada smo razmišljali, sa najboljom namerom da predstavljaju Srbe koji ovde žive. Nakon deset godina njihovog rada, videli smo da su oni predstavljali samo sebe i lične interese. Nijednog trenutka ništa nisu uradili za interes Srba ovde. U pregovorima nisu učestovali Srbi koji žive na KiM, već neki koji žive u Beogradu, Petar Petković koji živi u Zaječaru. Kako oni znaju kako je nama na Kosovu, preko Srpske liste koja nemo ćuti na sve što se potpisuje i dogovora. Nijednog trenutka narod nije učestovao u dijalogu“, kazao je Biševac.
On je ukazao da i ekonomski razlozi pokreću iseljavanje ljudi.
„Jesu doprineli incideti, ali ljudi okupljeni oko Srpske liste isključivo sva sredstava koja dolaze i iz Srbije i iz kosovskog budžeta raspoređuju na lične interse, političke i rodbinske veze. Veoma je teško zaposliti se na severu ukoliko niste član Srpske liste ili neke druge partije, a siguran sam da je tako i na jugu“, naveo je Biševac i pozvao mlade da se uključe u politiku.
„Dosta je bilo straha. Mislim da Srpska lista, sa potezima koje je sprovela, završava svoju karijeru“, zaključio je Biševac.
Momčilo Trajković se osvrnuo i na slučaj predsednice Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rade Trajković koja je juče od strane srpske policije zadržavana na prelazu Merdare.
„Način na koji Vučić primenjuje disciplinovanje neistomišljenika, to je nedemokratski, surovo. Neljudski je držati jednu ženu koja drugačije misli na Merdaru i na taj način slati poruku kako on ima nameru da rešava problem“, rekao je on.
Na debatu „Normalizacija odnosa Beograda i Prištine – šta je održivo rešenje?“ bio je pozvan i profesor i politički analitičar Dukađin Gorani koji joj usled zdravstvenih komplikacija nije prisustovao.
