Potvrdio je da ne planira da šalje pripadnike Kosovskih bezbednosnih snaga na sever Kosova, već da je objavljivanjem prepiske hteo da pojasni „sporazum potpisan 2013. godine“, prenose kosovski mediji.
Iako „neće preduzimati korake“ po pitanju upućivanja KBS na sever, te neće narušiti odnose sa NATO i KFOR-om, Kurti je kazao da je njegova obaveza da „obavesti predsednika parlamenta, šefa države i glavnog državnog tužioca“ o ovom sporazumu iz 2013.
Prema Kurtijevim rečima, važno je za vladu da sazna ko je zahtevao takvu obavezu od premijera, te da ne veruje da je to zatraženo iz Brisela.
„Srbija je to mogla da zatraži, ali onda to treba da se zna. Ova razmena pisama između bivšeg sekretara Rasmunsena i bivšeg premijera Tačija, po mišljenju pravnog tima kabineta premijera, predstavlja međunarodni dokument, koji je zasnovan na Bečkoj konvenciji. Skrivanje ovakvog sporazuma, datiranog na 19. april 2013., smatramo flagrantnim kršenjem, prema čemu pravosudne vlasti moraju da postupe“, rekao je Kurti, prenosi Koha.
Kazao je i da su 2013. godine, poslanici obmanuti kada je u pitanju Briselski sporazum.
Tamo je 15 tačaka, a prvih šest se tiču Zajednice, požalio se kosovski premijer.
Kurti je najavio da će sutra da se sastane sa komandantom Kfora, ističući važnost koju vlada pridaje savezu sa NATO-om.
Osmani: Nije bilo napada na NATO
Predsednica kosovske skupštine, Vjosa Osmani, ocenila je da akt premijera Aljbina Kurtija ne predstavlja napad na NATO.
Kurti je ranije danas objavio sporazum iz 2013. između tadašnjeg premijera Hašima Tačija i tadašnjeg sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena, kojim se sprečava KBS da uđe na sever Kosova bez prethodnog odobrenja KFOR-a.
Osmanijeva je na svom nalogu na Fejsbuku navela i da je, s obzirom na to da nijedan dokument nije označen kao poverljiv, poslanicima prosledila pismo Kurtija o pomenutom sporazumu.
„Pridržavanje Ustava Kosova obaveza je svih, kao i održavanje i negovanje partnerstva sa našim strateškim partnerima“, navela je Osmanijeva i istakla da je u interesu Kosova članstvo u NATO-u.
„Zahteve da svaka institucija na Kosovu poštuje Ustav Kosova i ustavne procedure ne treba pogrešno tumačiti kao napad ili protivljenje NATO-u, već napredovanje demokratije i transparentnosti i poštovanja zakona i ustava“, istakla je predsednica Skupštine Kosova.
Veselji i Haradinaj reagovali na Kurtijevu izjavu
Bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj napisao je u postu na Fejsbuku da KBS ima mandat na celom Кosovu bez ikakvih ograničenja. On je objavio pismo koje je uputio generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu, u januaru 2019. godine.
„Posle maratonskog rada obezbeđenja podrške SAD i ključnih partnera u NATO-u, kao i pripreme i slanja tri zakona o transformaciji KBS u vojsku, za glasanje u Skupštini Кosova, 9. januara 2019. takođe sam napisao ovo pismo sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu u kojem priznajem istorijski mandat transformacije KBS kao multietničke i profesionalne snage u Vojsku Кosova, zahvaljujući na saradnji 20-godišnje misije u obezbeđivanju mira i sigurnosti na Кosovu“, napisao je Haradinaj na Fejsbuku.
Međutim, kada je prošle godine u februaru Haradinaj obavestio javnost da je NATO-u predat „novi operativni plan za celu zemlju“, te da „nema više juga i severa“, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg odgovorio je za KTV: „Postoji Briselski sporazum iz 2013. koji jasno predviđa da KBS ne može da uđe na sever Kosova bez dozvole komandanta KFOR-a. Ovo sam jasno stavio do znanja u mom razgovoru sa Haradinajem“.
I komandanti KFOR-a prenosili su ranije više puta istu poruku, a o dokumentu pisali su i mediji u Beogradu.
Haradinaj i danas ponavlja da „KBS ima mandat na celoj teritoriji Кosova, bez ikakvih ograničenja“.
Oglasio se NATO
S druge strane, oglasio se i NATO. U odgovoru za Gazeta Express, neimenovani zvaničnik takođe potvrđuje da Кosovske bezbednosne snage moraju da obaveštavaju i dobiju prethodnu saglasnost komandanta КFOR-a za bilo koji potez na severu Кosova.
„Svaki potez KBS na severu Кosova zahteva prethodno obaveštenje i saglasnost komandanta КFOR-a“, rekao je NATO zvaničnik.
U odgovoru se dalje precizira 20-godišnji doprinos NATO-a stabilnosti regiona Zapadnog Balkana i navodi se da NATO misija ostaje nepromenjena u potpunosti u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Prema njegovim rečima, pismo Stoltenbergu je poništilo Tačijev sporazum sa КFOR-om.
„Svrha pisma je bila da se objavi da su nakon izglasavanja zakona u Skupštini ukinute teritorijalne restrikcije na pismo bivšeg premijera Tačija 2013. godine i pozivam NATO da potpiše novi protokol o operativnoj saradnji preko КFOR-a, vremena bez teritorijalnih ograničenja“, navodi se u Haradinajevoj poruci.
Veselji kritikuje Haradinaja da podriva saradnju sa NATO
I lider Demokratske stranke Кosova, Кadri Veselji, odmah je reagovao. Za njega je „uznemirujuća činjenica“ da po prvi put jedan premijer Kosova kvalifikuje sporazum sa NATO-om u suprotnosti sa interesima Kosova.
„Tokom našeg oslobodilačkog rata, sam sam bio svedok dela ove Alijanse, vođene od strane Sjedinjenih Američkih Država, zajedno sa nama, u interesu Kosova, oslobađanja naše zemlje i povratka stotine hiljada građana Kosova njihovim kućama“, piše između ostalog u postu Kadrija Veseljija.
