Predsednica Skupštine Vjosa Osmani pozvala je sve žrtve da podignu svoj glas sve dok ne dobiju status žrtve seksualnog nasilja, proces koji je u toku od strane institucija.
Osmani je istakla da je žalosno što su i posle dve decenije priče preživelih seksualnog nasilja i dalje nečujne.
“Visoko cenimo činjenicu što je prošlog petka podignuta prva optužnica za seksualno nasilje tokom rata. Solidarizujući se sa preživelima seksualnog nasilja, sećamo se svih žrtava poslednjeg rata i tražimo pravdu za njih”, dodala je ona.
Sednici se obratila Vasfija Krasnići-Gudman (Krasniqi – Goodman), žrtva seksualnog nasilja koja je prva na Kosovu progovorila javno o tom iskustvu, a sada i širom sveta podiže svest o tom zločinu koji se desio na Kosovu. Ona je u emotivnom govoru kritikovala kosovsko društvo, naročito muškarce što nisu podrška svojim majkama, ženama i ćerkama koje su prošle kroz takvo iskustvo.
“Gde ste bili bi kada je vaša žena bila silovana, i gde ste našli hrabrost da je ostavite? Gde su bili sinovi koji su ostavili majke? Gde ste bili kada je silovana Jeta od 7 godina? A šta sada radite? Treba da je stid celog kosovskog društva što nas stigmatizujete. Mi želimo zaštitu, da nas podržite jer ono što nam se desilo je ratni zločin, a vi niste bili tu da nas zaštitite”, kazala je Krasnići-Gudman koja danas živi u SAD.
Dodala je da se „ratni zločini trebaju ozbiljno tretirati“, naglašavajući da sama neće stati da se bori za pravdu tih žena.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je rekao da ćutnja i nedostatak delovanja “štiti zločin i izvršioca zločina”, te da kosovsko pravosuđe mora ozbiljno da se bavim ovim pitanjem.
Dodao je da je jedan od prioriteta njegove vlade tužba protiv Srbije za genocid a pred Međunarodnim sudom pravde.
Na Kosovu je u toku proces priznavanja statusa žrtava seksualnog nasilja, nakon kojeg ostvaraju penziju i određene benificije.
Do sada, 787 osoba dobile su status dok je preko 200 aplikacija odbijeno.
Skupština Kosova je 2014. odlučila da se njima reguliše status i omoguće određene benificije.
