Kako saznaju „Večernje novosti“, koje su imale uvid u taj dokument koji bi i zvanično trebalo da bude predstavljen u februaru, sporazum između Beograda i Prištine od suštinske je važnosti za evropsku perspektivu kako Kosova, tako i Srbije i šireg regiona.
Naglašava se da će visoka predstavnica EU intenzivirati svoj angažman u olakšavanju pregovora između Prištine i Beograda s namerom postizanja normalizacije odnosa u formi pravno obavezujućeg sporazuma.
Strategija sadrži i „indikativnu ilustraciju“ koraka potrebnih za završetak procesa pristupanja Srbije EU do 2025, što predstavlja najbolji scenario. Tako, najkasnije do kraja 2019. godine, između ostalog, Beograd treba da ispuni prelazna merila u okviru poglavlja 35, koja se odnose na Kosovo.
U dokumentu stoji i ova formulacija: „Srbija i Kosovo treba najkasnije do ove faze da ostvare sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, što bi trebalo da otvori put za dalji suštinski napredak Kosova na putu evropskih integracija.“
Sve ovo znači da bi za manje od dve godine Beograd i Priština trebalo da zatvore sve sporne teme, što deluje preambiciozno, s obzirom na puzajući tempo dosadašnjeg dijaloga.
Sagovornici „Novosti“, međutim, smatraju da nije nemoguće da se do dogovora sa Prištinom dođe do kraja naredne godine, ali uz „asistenciju“ uticajnih država. Tako, profesor FPN Dragan Đukanović veruje da je moguće da se normalizacija odnosa postigne do kraja ove ili najkasnije početkom 2019.
„Prebacivanje razgovora na predsednički nivo omogućava da se sve završi za godinu dana, s tim što će uslov svih uslova biti da Priština ispuni sve na šta se obavezala, a na prvom mestu je da osnuje Zajednicu srpskih opština. Amerika će uticati na dinamiku razgovara, ali ne očekujem da se direktno uključi u dijalog, kao ni Rusija, a mislim da će se dijalog ubrzati posle formiranja nemačke vlade“, kaže on.
Nekadašnji ambasador Milovan Božinović kaže za „Novosti“ da je njegov utisak da vlast psihološki sprema javnost za krupne odluke.
„Njih niko ne želi da donosi u svom mandatu, ali jednom mora da se preseče. Još smo daleko od jasnog ishoda, a hoće li dve godine biti dovoljno neće toliko zavisiti od srpske i albanske strane, već od velikih sila. Ukoliko se Priština bude ’stimulisala’ da ispuni obaveze do kraja 2019. bi moglo da se dođe do nekog dogovora“, smatra Božinović.
Prelazna merila koja Srbija treba da ispuni u vezi s Kosovom data su u zajedničkoj poziciji EU za poglavlje 35 iz novembra 2015. Tu se navodi da su to sprovođenje prvog sporazuma iz aprila 2013. koji podrazumeva ZSO, dogovore o policiji, pravosuđu, kao i sporazuma vezanih za carinu, slobodu kretanja, most u Kosovskoj Mitrovici, priznavanje diploma i učešće Kosova u regionalnim inicijativama. Navedeno je, međutim, i da će se ova prva grupa prelaznih merila „ažurirati prema potrebi“.
