Panelisti debate u Medija centru u Čaglavici na kojoj se govorlo o liberalizaciji viznog režima i zahtevim koje treba ispuniti podsetili su da je od 95 uslova, koji su postavljeni Kosovu, ispunjeno 93. Preostali su ratifikacija Sporazuma o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom i efikasnija borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Na ova dva preostala uslova podsetila je službenica za pravosuđe, bezbednost i ekonomiju u Kancelariji Evropske unije na Kosovu Katerina Lopo.
„Političko vođstvo, tu ubrajam i poslanike, drži kosovske građane kao taoce jer ne potpisuje Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom. Tu je i drugi zahtev koji se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Rekla bih da je jasno da će, ako se ratifikuje demarkacija granice sa Crnom Gorom, stvari krenuti napred. To će pokazati i određenu zrelost Kosova da ispuni tu mapu puta za viznu liberalizaciju“, kazala je Lopo.
Sa druge strane, civlna aktivistkinja iz Severne Mitrovice Milica Andrić smatra da su kosovskim institucijama postavljeni „nefer uslovi“.
„Crna Gora ima bilateralni problem. Srbija ima bilateralni problem sa Bosnom, Hrvatskom i Bugarskom. Znači, Srbija ima tri bilateralna spora, a to za nju nije bio uslov. Hrvatska i Slovenija i dalje imaju bilateralni spor i to isto nije bio uslov. Tako da je demarkacija jedan jako čunad uslov… Drugi uslov je takođe problematičan. U redu je da Kosovo treba da se bori protiv korupcije, ali taj uslov sa sobom ne nosi jasne indikatore. Piše ’ojačana borba protiv korupcije’ i kada vi tako definišete uslov sva kontrola je na vama. Znači druga strana ne može da vam dokaže da li je uspešna u tome ili ne“, objašnjava Andrićeva.
Odgovarajući na ovakve stavove Andrićeve, Katerina Lopo ističe da ne postoji “nefer ili nepravedan tretman prema Kosovu od strane Evropske unije“, i podseća da je svaka zemlja morala da ispuni određene uslove kako bi postala deo Šenge zone.
Na temu “Vizna liberalizacija za Kosovo“, govorila je i bivša ministarka za evropske integracije Mimoza Ahmetaj.
“Ono što očekujem i ono na šta sam apelovala dok sam bila ministarka je to da bi Skupština Kosova trebala da ratifikuje Sporazum o razgraničenju. Poslednjih dana čujemo različite varijante za pronalaženje rešenja. Želim da navedem da je najvažnije da ovaj sporazum bude ratifikovan, jer zbog izolacije najviše pate građani Kosova“, kazala je Ahmetaj.
Jeta Krasnići iz Kosovskog demokratskog instituta pozvala je političke partije da „inat ostave po strani“.
„Nije na meni da kažem da li je trenutna verzija Sporazuma o razgraničenju, koja je sklopljena i potpisana između Kosova i Crne Gore, tačna ili netačna. Ono što meni ostaje je da zahtevam i kažem da politička scena mora ostaviti po strani inate ili svakodnevne političke teme i da vidi kao da napreduje jer ćemo time pokazati da je Kosovo kao država spremno da uspostavi interni politički konsenzus za pitanja koja su od nacionalnog interesa ili visokog državnog značaja“.
Debatu „Vizna liberalizacija za Kosovo“ organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku UNMIK-a.
