Proces povlačenja priznanja će se nastaviti, tvrdi šef srpske diplomatije i ističe da se svaki glas računa.
Burundi je povukao priznanje, dok su brojne male zemlje pod pritiskom nekih zapadnih zemalja pre 10 godina priznale nezavisnost Kosova.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, ministar Ivica Dačić je rekao da je najveći deo tih zemalja odluke o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova doneo već u prvim godinama, u jednom talasu koji je bio poguran nekim zapadnim silama i islamskim zemljama.
„Prošlo je deset godina od svega toga i ljudi vide da je reč o lažnoj državi, koja nije uspela da zaokruži svoj proces nezavisnosti jer nije postala ni članica UN, ni nekih drugih važnih međunarodnih organizacija, niti će to postati bez dogovora sa Srbijom“, kaže Dačić.
Rekao je da ne zna čime Priština teši svoju javnost zato što je video spisak od navodno 116 zemalja koje su priznale Kosovo. To je, kaže Dačić, lažni spisak jer se na njemu nalaze neke zemlje koje to nikada nisu uradile i neke države koje nisu članice UN, a i zemlje koje su povukle priznanje o nezavisnosti Kosova.
Dačić je pokazao originalnu notu koju je juče predstavio novinarima, a dobio je od ministra spoljnih poslova na sastanku sa predsednikom Burundija. On je lično izjavio da je Burundi doneo odluku da povuče priznanje.
„Obrazloženje koje su oni dali je jedno od najtemeljnijih obrazloženja koje smo dobili, ušli su u suštinu problema – da je jednostrano proglašena nezavisnosti u suprotnosti sa finalnim aktom iz Helsinkija, da je suprotno rezoluciji Saveta bezbednosti, da smatraju da je to manevar kojim se želi uspostvljanje institucija predviđenih Rezolucijom 1244 van bilo kakvnog politčkog rešenja sa Srbijom i zbog toga povlače priznanje“, objasnio je Dačić.
Kada je Barbados priznao Kosovo pre nekoliko dana, Dačić je istakao da je bila opšta euforija u Prištini.
„Juče kada sam izjavio oko Burundija, bila je prva vest ali nekako su reakcije – ma dajte, kakav Burundi“, kaže Dačić.
Svaki glas se u UN računa
Dačić kaže da se svaki glas se u Ujedinjenim nacijama računa. Mogu na njihovoj strani da budu velike zapadne sile ali ne mogu da zaokruže proces nezavisnosti bez Srbije, rekao je je Dačić.
„Srbija to ne može da odbrani bez Rusije i Kine. U tom smislu mi nastavljamo našu borbu i pokazujemo da ovaj proces nije završen, da za deset godina to nisu uspeli da ostvare, to znači da neće uspeti da ostvare i u narednim decenijama ukoliko ne sednu za pregovarački sto sa Srbijom“, kaže ministar.
„Nijedna vlast se do sada ovim pitanjem nije bavila i ja ih zbog toga optužujem. Mislim da je najveći deo tih priznanja usledio zbog naše neaktivnosti. Nismo radili sa tim zemljama koje na neki način i ne znaju suštinu problema. Za nekoliko meseci imali smo tri zemlje koje su povukle priznanje“, kaže Dačić.
Taj proces će se nastaviti i sa drugim zemljama, time pokazujemo da ovaj proces može da ide i u suprotnom smeru.
Podsetio je da je Makedonija priznala Tajland pa je povukla priznanje, bivša Jugoslavija je priznala Zapadnu Saharu pa je povukla priznanje.
Kako kaže, mnoge situacije govore o tome da je takve odluke moguće preospitivati.
Neke zemlje imaju svoje bilateralne odluke, oni ne poštuju zajedničke stavove EU, smatra Dačić.
Mi se ne borimo samo protiv Prištine nego protiv njihovih neprincipijelnih odluka, kaže Dačić.
„Imamo našu strategiju, ne priznajemo nezavisnost Kosova, a podržavaju nas dve velike sile koje imaju pravo veta“, podseća Dačić.
Pet zemalja EU nisu priznale Kosovo. Španija je, kako kaže, veći branitelj Srbije nego neki srpski političari.
Situacija je da nema zajedničke pozicije EU. Zigmar Gabrijel je mogao da govori samo u ime Nemačke, navodeći da je u pitanju arogancija prema Srbiji koja ne funkcioniše. Svi moraju da poštuju stavove EU.
„Oni nisu utvtdili poziciju da je Kosoovo država. Oni ne mogu da nas uslove da priznamo Kosovda bismo ušli u EU. Borimo se za svoju zemlju“, zaključio je Dačić.
O unutrašnjem dijalogu o KiM
Govoreći o unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji, Dačić je kazao da svako treba da iznese svoju ideju i naveo da, kada je reč o stavovima Srpske pravoslavne crkve, on poštuje njihovo mišljenje.
„Ali, postoji velika diskrepanca i razlika između onoga što postoji na terenu i onoga što neko može da smatra kao neko idealno rešenje. Uostalom, Pećka patrijaršija je odavno premeštena iz Peći, odnosno patrijaršija je premeštena u Beograd“, kazao je Dačić.
On je naveo da se sa novom američkom administracijom može razgovarati, dok je to bilo teško činiti sa Klintonom, za čije vladavine je NATO bombardovao Srbiju.
Govoreći o odnosima sa Rusijom, Dačić je kazao da su politički odnosi dve zemlje izvanredni, ali da je potrebno raditi dalje na realizaciji ekonomskih ciljeva.
„Robna razmena, koja je prošle godine bila 2,5 milijarde dolara može da bude mnogo veća. Cilj nam je da u narednim godinama robna razmena dostigne 4 milijarde dolara“, kazao je Dačić.
