„EU potvrđuje jasnu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, a evropski put zavisiće od ustanovljenih kriterijuma i pojedinačnih zasluga“, stoji u tekstu deklaracije, bez pominjanja pojedinačnih zemalja.
U tekstu se navodi spremnost EU da „pojača angažman na svim nivoima u cilju političke, ekonomske i društvene transformacije regiona, uključujući i pojačanu finansijsku i tehničku pomoć, u zavisnosti od napretka vladavine prava partnera na Balkanu.“
Zauzvrat, EU od partnera na Zapadnom Balkanu očekuje „potvrdu da je evropska perspektiva njihov čvrst strateški izbor na kojem će pojačano raditi“, kao i da daju „prioritet demokratiji, vladavini prava, poštovanju ljudskih prava i prava manjina“.
Zajedničkom deklaracijom bi i predstavnici Zapadnog Balkana trebalo da se obavežu na „jačanje dobrosusedskih odnosa, regionalne stabilnosti i saradnje, što posebno uključuje pronalaženje konačnih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove nasleđene iz prošlosti“.
U nacrtu zajedničke deklaracije od 13 tačaka, veći deo teksta posvećen je inicijativama za jačanje veza unutar regiona, kao i veza Balkana sa EU. To se odnosi na projekte infrastrukture u oblasti transporta, energetike, digitalne ekonomije i veze između ljudi.
Nacrt deklaracije govori i o zajedničkim izazovima i pojačanoj saradnji u oblasti bezbednosti, zaustavljanju ilegalne migracije, borbi protiv terorizma, ekstremizma i radikalizacije.
„Partneri u regionu će u saradnji sa EU i međusobno, preduzeti odlučne mere u borbi protiv trgovine ljudima, šverca droge i oružja“, navodi se u deklaraciji.
Bugarsko predsedavanje EU i predsednik Evropskog Saveta Donald Tusk zalažu se za usvajanje zajedničke deklaracije 28 lidera EU i „partnera“ na Zapadnom Balkanu na samitu u Sofiji, ali takav ishod doveden je u pitanje zbog protivljenja Španije, Rumunije i Kipra da stave potpis na zajednički dokument sa Prištinom, a neizvesno je i učešće na samitu ovih zemalja, koje ne priznaju nezavisnost Kosova.
Dogovor o tekstu rezolucije zemlje članice trebalo bi da postignu do 11. aprila, a zatim ga upute balkanskim zemljama.
Samit u Sofiji zakan je za 17 maj.
