U Briselu se najavljuje i da će u radu na nacrtu Statuta ZSO Upravljačkom timu, koji je formirala Priština, pomagati i eksperti OEBS-a.
Na pitanje Tanjuga da li se na nacrtu Statuta ZSO radi po Briselskom sporazumu, koji predviđa veće ingerencije za kosovske Srbe, ili po odluci Ustavnog suda Kosova, koji te ingerencije spušta na nivo nevladinih organizacija, u Briselu kažu da će ZSO biti formirana „u skladu sa kosovskim pravom“.
Dodaju da nije sve „crno ili belo“, jer je, kako ocenjuju u Evropskoj komisiji, kosovski Ustavni sud takođe potvrdio i neke stvari iz Briselskog sporazuma, koje se odnose na formiranje ZSO.
„Asocijacija – Zajednica će biti uspostavljena u okvirima zakonodavstva Kosova. Ustavni sud Kosova je ocenio da je prvobitni dogovor u skladu sa Ustavom, navela je Kocijančičeva.
Sud je takođe dodao da će Statut Asocijacije – Zajednice biti baziran u okvirima osnovnih principa o Asocijaciji srpskih opština, dogovorenih 25. avgusta 2015. godine. Odluka Ustavnog suda dodaje da će njegove primedbe i zaključci poslužiti kao osnova za dalju razradu pravnog čina i Statuta“, dodala je portparolka Federike Mogerini.
„O Statutu ZSO na više nivoa“
Diplomatski izvori Tanjuga u Briselu kažu da će se razgovori o izradi nacrta ZSO voditi na više nivoa, od kojih će osnovni biti na Kosovu, uz učešće Upravljačkog tima i eksperata OEBS-a.
„Drugi nivo sastanka je već najavljen, a to je onaj koji će se odvijati u Briselu uz učešće delegacija Beograda i Prištine, Upravljačkog tima i tehničkih eksperata. Na njemu će se razgovarati o otvorenim pitanjima u izradi nacrta statuta“, navode izvori Tanjuga u Briselu.
Na pitanje Tanjuga šta će biti ako za predviđena četiri meseca, koja ističu 5. avgusta, ne dođe do usvajanja nacrta ZSO, u EU kažu da „ne razmišljaju u tom pravcu, jer to je dogovoreni krajnji rok“.
Kada su krajnji rokovi u pitanju, izvori bliski kancelariji šefice EU diplomatije Federike Mogerini i dalje napominju da očekuju da za godinu i po dana, dakle do kraja mandata Federike Mogerini, dođe do finalizacije pravnoobavezujućeg dogovora o sveobuhvatnoj normalizaciji između Beograda i Prištine.
U EU kažu da trenutno nemaju nameru da menjaju svoj pristup posrednika u pregovorima i ponavljaju da je na Briselu da „olakša razgovore“, a na Beogradu i Prištini da dogovore načine nastavka rada i mirnog rešavanja otvorenih pitanja.
„Mandat je jasan i jasna je obaveza jedne i druge strane. EU ih gura od samog početka. Ona ne može da preuzme vlast u Beogradu i Prištini i da umesto njih rešava stvari“, navodi se u evropskim diplomatskim krugovima.
„Beograd i Priština treba da postupaju u duhu evropskih načela“
U Briselu dodaju da u dijalogu Beograda i Prištine „ima pozitivnih elementa“, da bi svakako više voleli da su svi dogovori već primenjeni, ali da se na tome radi.
Na „savete“ koji stižu iz Vašingtona i Moskve put Prištine i Beograda u Briselu kratko kažu da su se i „Srbija i Kosovo opredelili da budu članice EU i da u tom duhu treba i da postupaju“.
Diplomatski izvori u Briselu kažu za Tanjug da su predviđene posete šefice EU diplomatije Federike Mogerini, koja u Beograd stiže 19. aprila i predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, 25. aprila, bile planirane još početkom godine u okvirima njihove balkanske ture.
„Najviši EU zvaničnici će tom prilikom naglasiti ono što je prioritet u ovom trenutku, a to je fokus i obnovljeni angažman EU u regionu. Dijalog Beograda i Prištine biće samo jedna od tema o kojima će se tom prilikom razgovarati“, navode u Briselu.
U Briselu ponavljaju i činjenicu da će se EU zvaničnici naći u regionu neposredno po objavljivanju izveštaja o napretku zemlja u procesu pristupanja EU, koji se očekuje 17. aprila, a u finišu priprema za samit EU – Zapadni Balkan, koji je zakazan za 17. maj u Sofiji.
