Makalister je naveo da je jasno da reforme u oblasti vladavine prava, fundamentalnh sloboda i dijalog Beograda i Prištane ostaju najvažniji zadatak za Srbiju.
„Vlada u Beogradu usvojila je važne ekonomske reforme koje nastavljaju da daju rezultate. Sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava i fundamentalnih sloboda ostaje najvažniji zadatak za Srbiju. Štaviše, Srbija i Kosovo moraju značajno da prodube svoj anganžman u dijalogu“, rekao je Makalister za Juropijen Vestern Balkans.
Evropska komisija je prošle nedelje usvojila paket proširenja, odnosno sedam pojedinačnih izveštaja o napretku zemalja koje se nalaze u procesu proširenja, među kojima i za Srbiju, a Mekalister kaže da je izveštaj o Srbiji pročitao „od prve do poslednje strane“ i da veruje da je procena o Srbiji „veoma izbalansirana i tačna“.
Kako je naglasio, „izveštaj sa pravom podvlači poziciju Srbije kao jedne od vodećih (zemalja) u procesu proširenja“.
Sa druge strane, naveo je da je izveštaj veoma jasan po pitanju toga što nije bilo napretka u oblasti slobode medija.
„Štaviše, Izveštaj o slobodi medija u svetu za 2018. koji su ove nedelje objavili Reporteri bez granica, potvrdio je procenu Komisije, da je Srbija spala sa 66. na 76. mesto. Ovo pitanje ostaje i za Evropski parlament, zaista ozbiljna, zabrinjavajuća stvar“, naglasio je Makalister.
Kako je naglasio, sveobuhvatan, pravnoobavezujući sporazum o normalizaciji Beograda i Prištine je „hitan i krucijalan kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svojim evropskim putevima“.
„U ovom izveštaju, saglasan sam sa procenom EK da Beograd i Priština moraju da suštinski prodube svoj angažman u dijalogu. Inicijativa predsednika Aleksandra Vučića da pokrene unutrašnji dijalog u Srbiji o budućnosti odnosa sa Kosovom je veoma važna. Bez efektivne i sveobuhvatne normalizacije njihovih odnosa putem dijaloga posredstvom EU, ne može biti trajne stabilnosti u regionu“, podvukao je Makalister.
Povodom izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona o prednosti reformi u Uniji u odnosu na njeno proširenje, Makalister je rekao da postoji široki konsenzus među državama članicama kao i unutar institucija Unije o tome da ona mora da bude jača i stabilnija pre nego što se eventualno poveća, ali istakao da ne misli da su ta dva procesa u sukobu.
„Ipak, ubeđen sam da reforma EU i proces pristupanja (Uniji) nisu ni u kom smislu u sukobu. Oni mogu da idu ’ruku pod ruku’. Zapadnobalkanska šestorka ima jasnu i čvrstu perspektivu ka EU“, rekao je Makalister i dodao da je Brisel otvoren da primi nove države kada one „pojedinačno odgovore na kriterijume“ za članstvo.
