On je u intervjuu današnjoj „Politici“ kazao da je „Evropska unija jedini partner zapadnog Balkana koji vodi računa o regionalnoj stabilnosti i o prosperitetnoj budućnosti ljudi u ovom regionu“.
„Stoga jako cenim što je u središtu samita bilo upravo intenziviranje ekonomske saradnje i otvaranje novih šansi za mlade. Dobar je znak što će se uskoro održati sledeći samit, kad pomislimo da je prethodni održan pre 15 godina. Potpuno se slažem sa saveznom kancelarkom (Angelom Merkel) da susreti smanjuju tenziju“, rekao je Krihbaum.
Na podsećanje da je „u Beogradu pre nekoliko dana rekao da EU nije potreban još jedan Kipar, misleći na nerešavanje kosovskog problema“ i pitanje „koje rešenje bi zadovoljilo Berlin“, Krihbaum je odgovorio da je „cilj jasno utvrđen Pregovaračkim okvirom sa Evropskom unijom – odnosi između Srbije i Kosova treba potpuno da budu normalizovani pre pristupanja Evropskoj uniji“.
„Jedino tako obe zemlje mogu da ostvare svoju evropsku perspektivu. Istorijski gledano, Evropska unija je pre svega i projekat mira. Stoga ne želimo i nećemo da uvezemo nerešene bilateralne sukobe“, poručio je on.
Upitan „da li ’normalizacija’ znači priznavanje nezavisnosti i da li je podela Kosova prihvatljiva za Berlin“, Krihbaum je kazao da „’normalizacija’ znači ’normalizacija’, ni manje ni više“.
„To je pre svega zadatak dve države, a EU kao i Nemačka će ih podržati u tome, gde god se ta podrška traži“, rekao je predsednik Odbora za evropske poslove Bundestaga.
Na ocenu da se „stiče utisak da je Kosovo ’problem svih problema’ kada je reč o evropskim integracijama Srbije i da je to najveća prepreka ka članstvu u Evropskoj uniji“ i pitanje „da li je to tako“, Krihbaum je odgovorio odrično.
„Nije. Kao što rekoh, članstvo Srbije u Evropskoj uniji nije moguće bez normalizacije odnosa sa Kosovom. Međutim, to nije jedini izazov sa kojim se Srbija suočava. Najmanje pođednako važna tema su reforme u oblasti vladavine prava. Tu još uvek ima dosta toga da se obavi u pogledu nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Dosad, na primer, nije doneta nijedna presuda za korupciju na visokom nivou. To se mora i te kako promeniti“, rekao je Krihbaum.
On je dodao da „Srbija jeste na dobrom putu u pravcu Evropske unije, iako će pregovori sigurno trajati još nekoliko godina“.
Osim toga, on je istakao da „valja primetiti uloženi trud i napredak koji je ostvaren“, da su odnosi „Srbije i Kosova uveliko unapređeni“, kao i da je za to „u velikoj meri zaslužan predsednik Vučić“.
Međutim, kako kaže, i dalje su ti odnosi „daleko od onoga što se naziva dobrosusedskim“.
Krihbaum je izrazio „želju da pojasni da… ambasadori kvinte (SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija) redovno održavaju koordinacione sastanke i konsultacije“.
„Izveštaj kvinte ne postoji, a da ne govorim o nekom zvaničnom zaključku te grupe o zapadnom Balkanu. Pored toga, Nemačka je principijelno protiv bilo kakvih promena granica na zapadnom Balkanu jer se time neće rešiti otvorena pitanja, već pre svega otvoriti novi sukobi“, naveo je on.
