„Ovo je primer kako Priština preko svojih institucija vrši fizičko i pravno nasilje nad srpskim narodom na KiM. Plaši nas i razočarava ćutanje međunarodne zajednice na ovakve jednostrane poteze, jer ono što je univerzalno pravo u svim evropskim zemljama, poštovanje prava svojine, očigledno ne važi kada su Srbi sa KiM u pitanju. To potvrđuje potrebu da se u okviru briselskog dijaloga mora pokrenuti i pitanje imovine“, rekao je Simić.
Ukazao je da je „Trepča“ najvažnije pitanje za Srbe na severu KiM, jer zapošljava više od 3.000 radnika.
„Na KiM je nezaposlenost preko 40 odsto, ovo je i poruka prištinskih institucija mogućim investitorima, neko može da izvrši pravno nasilje i kada mu se prohte da donese neki akt i otme svu imovinu koju ste vi ulagali godinama“, objasnio je Simić.
Kada je kosovska vlada usvajala predlog zakona rekli su da su ga dobili od nadzornog odbora u kojem, kako Simić ukazuje, nema Srba.
„Ono što su zaboravili da kažu je i da srpski predstavnici nisu bili čak ni konsultovani“, rekao je Simić.
„Sinhronizovana akcija sa ciljem zastrašivanja Srba“
Igor Simić je naveo da je poslednjih nedelja povećan broj slučajeva u kojim su Srbi podvrgnuti fizičkom i pravnom nasilju, pri čemu kosovske institucije krše i sopstvene zakone.
„Srbi povratnici se kamenuju, hapse se bez dokaza i maltretiraju. Napadnuta je ambulanta u Suvom Dolu gde srpski lekari leče i Srbe i Albance, zabeleženi su napadi na povratnike, naročito u Metohiji. To je sinhronizovana akcija sa ciljem zastrašivanja Srba i slanje ekstremne poruke onima koji razmišljaju o povratku: Nemojte da se vraćate jer kosovske institucije neće dozvoliti da mirno uživate u svom životu i živite na svom imanju“, rekao je Simić.
„Kada pogledate šta se sve dešava, kako bilo kome reći da se vrati? Ako neko poželi da se vrati u Peć, Đakovicu i Prizren bude dočekan kamenicama od svojih najbližih komšija? Ako imovina za koju poseduju sve papire, čak i kosovskih sudova ne mogu da dođu u posed te imovine. Čak se i zakon o zaštićenim zonama manastira Visoki Dečani ne poštuje, preti se igumanu Savi Janjiću, i sve to prođe uz blagu ili nikakvu osudu međunarodne zajednice. Međunarodna zajednica u ovo mora da se uključi. Kada su oni došli 1999. dobili su mandat kako bi štitili sve stanovnike, a naročito Srbe koji su ugroženi“, rekao je Simić.
Govoreći o formiranju Zajednice srpskih opština, Simić je rekao da je izmena kosovskog ustava moguća i neophodna.
„Dogovorom u Briselu kada je 2013. predviđeno formiranje ZSO, donet je implementacioni plan koji je podrazumevao da kuću gradite od temelja, to znači izmenu propisa u Prištini koji će omogućiti formiranje ZSO i da statut bude u saglasju sa pravnim aktima koji su na snazi. Priština je krenula u kontra smeru. Htela je da izvrgne ruglu sporazum i ne sprovede ono na šta su se sami obavezali. Očekujem izmenu pravnih propisa da bi statut kada bude donet, a ja verujem da će upravljački tim to uraditi na kvalitetan način i u roku, do početka avgusta, mogao da bude funkcionalan“, zaključio je Simić.
