„Iz zamrznutog konflikta mi smo izlazili sve slabiji, nekako smo uvek bili na gubitku kada god smo imali zamrznuti konflikt i svaki put je neki naredni pokušaj rešavanja određenih pitanja bio lošiji od prethodnog rešenja, i to ne samo kada je u pitanju Kosovo“, rekao je Jevtić u izjavi Tanjugu.
Ovaj političar kaže da Srbi na KiM žele konačno da žive normalno u okruženju u kome se neće govoriti samo “o političkim već o nekim drugim temama”.
„To je za nas važno“, kaže Jevtić.
Osvrnuvši se na izjave učesnika poslednje runde dijaloga u Briselu, kosovski ministar ukazuje da međunarodna zajednica, pre svega Brisel i Vašington, žele da ovo pitanje i sam dijalog dovedu do krajnje faze pre izbora za Evropski parlament.
„Pošto se oni održavaju sledeće godine, vrlo je jasno da govorimo o rokovima koji su ili do kraja ove godine ili do početka naredne. Poslata je vrlo jasna poruka da vremena nema puno i što je važnije da će biti izuzetno teško“, rekao je Jevtić.
Istovremeno, Jevtić smatra da u budućim pregovima pozicija predsednika Kosova Hašima Tačija nije dobra, jer, kaže, on nema podršku svih političkih stranaka na Kosovu da vodi dijalog, što ga stavlja u nezavidnu situaciju.
Pitanje je, kaže, i da li će Tači za ono što bude dogovorio imati podršku u kosovskoj skupštini i vodećih političkih partija.
Na pitanje da li to može da dovede do destabilizacije, Jevtić odgovara potvrdno i dodaje da i Tači, ali i drugi albanski lideri koji podržavaju dijalog, najviše računaju na ulogu SAD koja je za Albance uvek bila važna.
Odgovarajući na pitanje u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština, Jevtić kaže da tehnički proces nije sporan, ali da će biti sporan pravni okvir koji treba da se napravi na Kosovu.
Zato se, kako kaže, negde govori da će u konačnom sporazumu biti nešto dodatno definisano što će omogućiti da se ZSO formira sa ovlašćenjima koje treba da ima u okviru onoga što je dogovoreno u Briselu.
Uz konstataciju da u Briselskom sporazumu stoji da ZSO treba da se formira u skladu sa kosovskim zakonima, Jevtić ističe da to ne znači da je neko u Brisel otišao da pregovara o stvarima koje su već u zakonima, već da je potrebno „nešto novo“ i da se stvori pravna mogućnost da ZSO bude formirana.
„Sada se tu pominju dve opcije – ili kreiranje novog zakona koji će to omogućiti, ili promene Ustava koji će takođe to omogućiti. I u tom smislu se sve češće može čuti da će u tom konačnom sporazumu biti dogovoreno nešto što će se zvati ZSO plus i što će omogućiti da Srbi dobiju širu autonomiju“, rekao je Jevtić.
Napominje da ostaje da se vidi koliko je to tačno, jer, podseća, nije prvi put da se pojave neke medijske spekulacije.
Ali ono što je definitivno kada se govori o nečemu što može biti kranje obavezujući sporazum mislim da je vrlo jasno da cilj treba da bude nešto što će u dugoročnom smislu obezbediti mir i resavanje vekovnog sukoba između Srba i Albanaca“, kazao je Jevtić.
Govoreći o učešću Srpske liste u kosovskoj vladi, Jevtić podseća da su oni podneli ostavke nakon napada na direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića 26. marta, ali da su te ostavke odbijene.
„Mi obavljamo naš posao u tehničkom mandatu, ne prisustvujemo sednicama vlade već obavljamo unutar ministarstava na čijemo smo čelu sve one poslove za koje smo na kraju i zaduženi“, rekao je Jevtić.
Bez obzira na takvu odluku, Jevtić smatra da se sa Albancima mora sarađivati, ali da saradnja ne sme biti kao u prošlosti već se moraju graditi odnosi poverenja unutar institucija.
