„Misije UNMIK i EULEKS sa velikim brojem tužilaca nisu uspele da reše ubistva i kidnapovanja novinara, a sada se očekuje od lokalnih tužilaca da nadoknade ono što međunarodni nisu uradili. I to samo dva tužioca“, rekla je ona za UNS-ov Dosije o kidnapovanjima i ubijenim novinarima i medijskim radnicima.
Ona je navela da Specijalno tužilaštvo koje je isključivo nadležno za ratne zločine, radi sa nedovoljnim brojem tužilaca, jer trenutno samo dvoje tužilaca radi na ratnim zločinima.
„Bez pretenzija da kritikujem međunarodne misije, hoću da kažem istinu, šta smo nasledili i šta možemo sada da uradimo. Ne bih da neko pomisli da nam je EULEKS preneo sjajno stanje, a da smo mi nezainteresovani i nećemo da radimo. Naprotiv“, rekla je Hajdari.
Prema njenim rečima, ona i njen kolega tužilac imaju veliku volju i želju da nadoknade sve što do sada nije urađeno, ali koliko će u tome uspeti zavisi od objektivnih okolnosti, a posebno je ukazala na problem nedostatka pravne saradnje sa Srbijom.
Ona je kazala da su i UNMIK i EULEKS mogli pravno da sarađuju sa Srbijom, razmenjuju informacije, svedoke, obezbeđuju dokaze, ali da sada oni tu mogućnost nemaju.
„I sada – kolega i ja ćemo pribaviti dokaze, onoliko koliko je moguće, učinićemo sve da identifikujemo počinioce, pokušaćemo da obezbedimo dokaze i od Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), a većina počinilaca srpske nacionalnosti su u Srbiji. Došli smo u situaciju da procesuiramo samo Albance i to nailazi na otpor u kosovskom društvu, jer smatraju da su diskriminisani“, rekla je ona.
Dodala je da isti problem ima i srpsko pravosuđe, jer su u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine otvoreni mnogi predmeti za zločine počinjene na Kosovu i neće moći da se okončaju bez saradnje sa kosovskim institucijama krivičnog gonjenja i pravosuđa.
U ovoj situaciji trebalo bi primeniti model koji je Srbija primenila sa Bosnom i Hrvatskom, navela je ona i dodala da bi tužilaštva trebalo da sklope sporazum o saradnji, a ne da čekaju da to urade političari.
