Predsednik PDS-a Nenad Rašić tvrdi da dijaloga suštinski nije ni bilo, da ovakav dijalog nema značaja jer ga nije bilo na adekvatnom nivou.
„Dijalog nije postojao od samog početka, on je konstruisan na način da tamo ode određena grupa ljudi, koja će da kaže i potvrdi sve ono što dolazi od organizatora dijaloga. Prema tome, ta reč ’dijalog’ ne bi trebala da se upotrebljava. To nije bio dijalog i dijalog na takav način ne postoji. Dijalog je komunikacija dvoje ili više ljudi o nekoj zajedničkoj stvari, sa tim da se donesu zajednički zaključci“, ističe Rašić za RTV Kim i napominje da dijalog ne može imati značaj ako u njega nisu uključeni kosovski Srbi i ako se u tom dijalogu nisu čula različita mišljenja.
Na pitanje da li će „unutrašnji dijalog“ dovesti do jasnog stava Srba i Srpske liste po pitanju Kosova u budućim pregovorima o „finalnom“ rešenju, Rašić odgovara da neće.
„Neće dovesti ni do kakvog zajedničkog zaključka, jer on nije napravljen uz saradnju i učešće kosovskih Srba. Samim tim što, iako je bilo predstavnika jedne određene političke partije, ja nisam video da je neko od njih pričao o problemima kosovskih Srba, kao ni da je pokušao da ih reši“, objašnjava Rašić.
Direktor “Medija centra“ u Čaglavici Budimir Ničić kaže da je čudno što je nakon pokretanja „unutrašnji dijalog“ pridobio veliku pažnju javnosti, a da se sada ne zna da li je taj dijalog uopšte završen.
“Nismo čuli nikakve zaključke iz tog dijaloga, iz tih okruglih stolova koji su održani. Ako je uopšte završen, verovatno nisu ispunjena očekivanja onih koji su pokrenuli taj ’unutrašnji dijalog’, i mislim da je to razlog što se on više ne pominje u javnosti“, ističe Ničić.
On takođe smatra da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ujedno bio i pokretač „unutrašnjeg dijaloga“ trebalo da uradi analizu, da izvede zaključke iz tih javnih rasprava, i da javnosti, kao što je i obećao saopšti svoj predlog rešenja za kosovsko pitanje.
Član SNF-a i profesor na Medicinskom fakultetu PU Aleksandar Ćorac kaže da ne vidi da je dijalog doneo neki napredak po pitanju postizanja zajedničkog konačnog stava. On ističe da je društvo još raslojenije po pitanju Kosova, te dodaje:
“Pozitivnih rezultata dijaloga je malo, posebno zbog toga što je taj dijalog bio dosta autistično organizovan. Mi malo detalja znamo o tome šta se stvarno tamo dešavalo na tim razgovorima. Jedini detalji iz dijaloga koji su ukazivali na debatu, bili su dijalog sa nevladinim organizacijama u Beogradu i deo razgovora koji je u okviru dijaloga organizovan u Lapljem Selu od strane Srpskog nacionalnog foruma“, ističe Ćorac.
Rašić navodi da Srbi i dalje imaju 10 poslanika u skupštini Kosova, imaju 3 ministarstva koja zajedno raspolažu sa oko 50 miliona evra, a da na terenu sve izgleda “kao da nikog živog nema, kao da nijedna institucija ne funkcioniše“.
On dodaje da je poražavajuća činjenica da od momenta kada je počeo „unutrašnji dijalog“, prema informacijama kojima on raspolaže, ima 10% manje učenika i samim tim 10% manje Srba na Kosovu.
