Najozbljniji problem, ne samo za Beograd već i za Prištinu, ali i čitav region je kako doći do rešenja koje neće biti perfektno i neće, kako kaže, apsolutno odgovarati principima univerzalnih ljudskih prava i univerzalne demokratije.
„Realni život je da pokušamo da prevaziđemo, ako možemo, jednom za svagda, osnovne teme razdora između Srbije i Kosova. Nikako te teme ne treba ostaviti u dubokom ’zamrzivaču’ iz koga će svaki ’ludak’ moći da ih izvuče. Izvinjavam se zbog jezika, ali, nažalost suočeni smo i sa takvom mogućnošću. Vidimo da se to događa u svetu“, rekla je Liht.
Prema njenoj oceni, zamrznuti konflikt na kojem insistira jedan deo društva, može da dovede do opasnosti da se ponovo razbukta u vatru, i istovremeno pita ko će se ovde boriti i sa kim, jer, primećuje, mladi odlaze i ostaju oni koji nemaju načina ili potencijala da odu.
„Neću da kažem da su svi otišli, ali ogroman broj beži, ne samo zbog ekonomske situacije, nego zbog toga što ne vidi perspektivu. Da bismo vratili perspektivu našem društvu i našem okruženju, mi u stvari moramo da rešimo kosovski problem“, smatra Liht i dodaje da svi „interesi“ moraju da sede za istim stolom i dogovore se – kako?
Liht ponavlja da pitanje Kosova „baca svetlo“ i na sve ostale probleme, kao što je, na primer, odnos sa Hrvatskom.
„Pitanje nestalih sa obe strane je jedna od osnovnih tema koja mora da bude rešena. Žrtve moraju da budu poštovane, da im se oda svaka neophodna počast, ali moraju da odu u prošlost. Ne smemo ih zaboraviti, ali ne možemo sa njima iz dana u dan živeti. Moramo živeti za budućnost“, kaže Liht.
