On je ocenio, podela bi mogla da znači i nestanak Kosova kao multietničkog društva i neuspeh dijaloga Srbije i Kosova uz posredstvo EU čiji je cilj međusobno priznavanje u okviru trenutnih granica Kosova, prenosi Glas Amerike.
Filips podseća da podela nije nova ideja, već da su je prvi put sredinom devedesetih pomenuli Dobrica Ćosić i drugi članovi SANU.
O podeli je, kaže Filips, 2007. govorio i nemački ambasador Volfgang Išinger, tokom propalih pregovora između Srbije i Kosova. Prošle godine šef diplomatije Srbije Ivica Dačić rekao je da je “potrebno dugoročno rešenje koje će se postići jedino kroz dogovor u kome svi nešto dobijaju i svi nešto gube”.
“Dačić i premijerka Ana Brnabić nedavno su razgovarali o podeli sa savetnikom predsednika SAD Džaredom Kušnerom i posle sastanka Dačić je izjavio da su “sve karte na stolu”, podseća Filips.
Ipak, ideja o podeli otvara mnoga pitanja, smatra Filips.
„Najpre, da li je Srpska napredna stranka spremna da promeni Ustav tako da se prizna Kosovo? Da li bi Srbija prestala da odgovara druge zemlje da priznaju Kosovo i da li bi prestala da blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama? Da li bi Evropska Komisija počela pregovore sa Kosovom o članstvu u EU“, pita Filips.
Takođe postavlja pitanje kako bi postupile članice EU koje nisu priznale Kosovo, Španija, Grčka, Kipar, Rumunija i Slovačka? Da li bi podela značila i automatsko priznanje Kosova?
Članstvo u UN takođe bi moralo biti deo paketa, ali je saglasnost Kine i Rusije po tom pitanju daleko od garantovane, kaže Filips.
On konsatuje da je zamena teritorija severno od Ibra za albanske sredine u Srbiji poput Preševa, Medveđe i Bujanovca komplikovana procedura i pita dea li bi zamena bila simetrična ili bazirana na vrednosti teritorija?
„Šta bi se desilo sa etničkim Albancima koji žive severno od Ibra? Da li bi Srbi južno od Ibra mogli da se presele na sever? Šta bi se desilo sa dogovorom o Zajednici srpskih opština, u skladu sa Briselskim sporazumom? Da li bi Beograd mogao da traži ZSO za srpske zajednice na jugu Kosova, kaže on i pita da li bi i kako mogla da bude podeljena imovina na Kosovu i ko bi njome upravljao“, pita Filips.
Posebno je pomenuo rudnik Trepča i jezero Gazivode. Pitanje je i ko bi snosio odgovornost za žrtve rata.
On ističe da su “podele vodile ka nasilju i masovnim migracijama“, na primer podela u Indiji na Indiju i Pakistan.
Filips je upozorio da podela može da uzrokuje novi etnički sukob na Kosovu i u regionu i destabilizuje multietničke države.
Da li bi Republika Srpska htela da se pripoji Srbiji? Da li bi Albanci u Makedoniji želeli ujedinjenje sa albanskim teritorijama”, pita on.
“Mnogi su stradali za demokratske i etnički raznovrsne države na Zapadnom Balkanu. Cilj Slobodana Miloševića je bio da ujedini srpski narod i uspostavi “Veliku Srbiju”.
Podela Kosova mogla bi da postigne u pregovorima ono što Milošević nije uspeo da postigne etničkim čišćenjem”, smatra Filips.
Direktor Instituta za proučavanje ljudskih prava sa Univerziteta Kolumbija je zaključio da podela nosi ogromne političke, ekonomske i bezbednosne posledice, da je trasparentnost kritična i da se o podeli ne sme pregovarati iza zatvorenih vrata, već da zahteva debate u političkim krugovima, civilnom društvu i međunarodnoj zajednici.
