Iako po njegovom mišljenju ideja predsednika Kosova Hašima Tačija o pripajanju Preševske doline Kosovu deluje primamljivo za nacionalističku javnost i one koji žele sve Albance to nije realno.
On smatra da je svako razgraničenje na etničkoj bazi sa politikološkog stajališta ili vizije evropske zajednice nazadna ideja.
„Moje mišljenje je da Kosovo i Srbija treba da sarađuju i da imaju otvorene granice, da ljudi u kojoj god opštini žive imaju sva nacionalna i individualna prava i da ne može da u okviru granica jedna nacija bude super nacija a druga podređenom položaju samo zato što nema određeni procenat stanovništva na određenoj teritoriji“.
Tahiri smatra da i Vučić i Tači ovo pitanje potežu kako bi animirali javnost i okupili birače oko svojih ideja i partija.
„Verovatno da bi bili u žiži javnosti. Inače, zakonske osnove o tome nemaju. Ne može se jednostrano doneti takva odluka, pa ni referendumom jer na kraju krajeva na referendumu se izjašnjava stanovništvo da li želi da se pripoji ovoj ili onoj opštini, a kamoli da biraju da budu u okviru jedne ili druge države“.
Tahiri ne misli da će dvojica predsednika odustati od svojih uprkos stavu nemačke kancelarke Angele Merkel koja je jasno poručila da na Balkanu neće biti novog menjanja granica.
„Žnajući i Tačija i Vučića, verovatno neće odustati iako je stav Angele Merkel potpuno ispravan. I Vučić i Tači i u neku ruku Dačić kažu „šta vi imate protiv ako se mi dogovorimo!?“, ali oni u suštini samo otvaraju „Pandorinu kutiju“, a inače nema nekog rešenja i ne zna se koje će biti konsekvence biti za one teritorije koje će ostati u određenoj državi“.
Tahiri pita – „Šta će biti sa ostalim građanima srpske nacionalnosti koji su južno od Ibra? Šta će biti sa svetinjama srpskog naroda, kao što su Gračanica, Pećka Patrijaršija, pa Dečani i ostalo?“.
Zabrinjava ga, kaže, to što Evropska unija ćuti posebno zato što su „pregovori Beograda i Prištine zapeli i nema nikakvog napretka“.
„Izgleda da je sve došlo preko glave Mogerini i evropskoj zajednici te da kaže „ajde vi samo se sporazumite pa što god hoćete da rešavate mi ćemo to prihvatiti“. Zbog toga su oni otvorili pitanje etničkog razgraničenja sa kojim se niko ne može složiti“.
Da je bilo moguće entičko razgraničenje to bi bilo i u bivšoj Jugoslaviji i pre rata, zaključuje Ramuš Tahiri.
