Kako prenose lokalni mediji u Preševu, Arifi je kratko naveo da je „referendum od 1. i 2. marta 1992. godine, na kome su se Albanci (iz Preševa, Bujanovca i Medveđe) izjasnili za političku i teritorijalnu autonomiju, sa pravom priključenja Kosovu, validan dokument koji se odnosi na celu Preševsku dolinu“.
„Podela Preševske doline je loša ideja. Mi to nećemo dozvoliti“, napisao je Arifi na svom Fejsbuk profilu.
Gotovo svi albanski politički lideri iz Preševa i Bujanovca su se od sredine jula izjasnili da očekuju od Vlade Kosova da zastupa njihove interese tokom pregovora u Briselu, ali i da se zalažu da, ukoliko dođe do priključenja Kosovu ovih opština, to treba da se odnosi na sva mesta u kojima žive Albanci, odnosno na cele opštine, a ne na „manju korekciju granica“.
U očekivanju nastavka dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, i šta će on doneti Albancima koji žive u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, politički lideri Albanaca iz ovih opština kao argument za svoje želje navode da „zvanični Beograd Albance u Preševskoj dolini tretira kao nepoželjan element“.
Takvu ocenu izneo je u sredu predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi prilikom razgovora sa sekretarom ambasade SAD u Beogradu Adamom Šikom koji je boravio u poseti Bujanovcu i Preševu.
Predsednik Demokratske partije Albanaca (DPA) iz Preševa Ragmi Mustafa je prilikom razgovora sa zvaničnikom ambasade SAD ocenio da „žitelji Preševske doline ne mogu da prihvate status građana drugog reda u Srbiji“, kao i da je „ujedinjenje Preševske doline sa Kosovom legitiman zahtev još od referenduma koji je održan u martu 1992. godine, čije je realizovanje apsolutni prioritet za Albance u Preševskoj dolini“.
