Drecun je, gostujući u Dnevniku RTS-a, naveo da to svakako nanosi štetu i destabilizuje razgovore koji se obavljaju na planu konačnog reševanja statusa KiM.
Kaže da Priština očigledno ne odustaje od namere da mimo volje, interesa i bezbednosti srpskog naroda stvori oružanu silu koja je apsolutno suprotna Rezoluciji 1244 kojom je predviđeno da samo Kfor može biti vojna formacija na KiM.
„Nema nikakve dileme, a imajući u vidu iskustvo sa prethodnicom tih takozvanih Oružanih snaga Kosova, da bi one dodatno ugrozile međuetničke odnose koji izuzetno narušeni između Srba i Albanaca, bezbednost srpskog naroda i da svrha te formacije ne bi bila drugačija od one da bude uperena protiv srpskog naroda, eventualno za neke intervencije na severu Kosova“, rekao je Drecun.
Naglašava da „ne smemo da zaboravimo da će ta formacija imati nekakve snage za brzo reagovanje“.
„Sa druge strane, formiranje takve formacije bi svakako poremetilo uspostavljeni odnos ravnoteže snaga u regionu i bilo bi izvan sistema kontrole vojnih potencijala u regionu koji je već uspostavljen“, kaže Drecun.
Ukazao je da onaj deo Zapada koji je priznao Kosovo kao državu insistira na tome da moraju se sprovedu propisane zakonske procedure.
„To znači da mora da se promeni ustav da bi se formirale tzv. Oružane snage Kosova. Za promenu ustava je neophodna saglasnost srpskih predstavnika u kosovskom parlamentu, Srpska lista to neće dozvoliti“, objasnio je Drecun.
Ističe da mogu da promene namenu, organizacionu strukturu, da postave tu formaciju kao klasičnu vojsku, da je naoružavaju kao vojsku, ali ne mogu da joj promene ime i da postanu oružane snage.
„Oni već imaju uspostavljenu organizaciono vojnu strukturu, već imaju planove za nabavku naoružanja, teškog naoružanja i raznih borbenih letelica, imaju obučen kadar, tu pripremu je obavio NATO, vodeće zemlje NATO-a su dugo godina obučavale pripadnike te buduće formacije, sada je samo pitanje procedura“, dodaje Drecun.
„Taj potez pokazuje sve jaču nespremnost Prištine da se postigne konačan dogovor sa Beogradom i to svakako nanosi štetu i destabilizuje razgovore koji se obavljaju na planu konačnog reševanja statusa KiM“, napominje Drecun.
„Održivost sporazuma sa Prištinom će se ogledati članstvom Srbije u EU“
Kada je reč o postizanju sporazuma sa Prištinom, Drecun smatra da on zahteva veoma snažnu podršku i verifikaciju.
„S obzirom da će ako se postigne taj sporazum biti suštinski drugačiji od postojećeg stanja, on zahteva veoma snažnu podršku i verifikaciju, kako u samoj Srbiji, tako i od strane Albanaca na KiM, ali i od međunarodnih aktera koji su na jedan ili drugi način uključeni u rešavanje kosmetskog problema“, kaže Drecun.
Podseća da većina članica EU smatra da je pre članstva Srbije u Uniji neophodno postići pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Prištinom.
„Treba imati u vidu da, što se same Srbije tiče, ona želi da postigne sporazum koji će biti dugoročno održiv, njegova održivost između ostalog će se ogledati članstvom Srbije u EU. Dakle, ta potvrda i osnaženje sporazuma mora da se ogleda preko članstva u EU, to bi garantovalo da će sporazum biti na duge staze, do kraja sproveden i da neće izazvati eventualno novu destabilizaciju“, tvrdi Drecun.
Odgovarajući na pitanje na koje još garancije bi Srbija mogla da računa, Drecun kaže da svakako sa napretkom ekonomije dolazi do jačanja političke i bezbednosne stabilnosti.
„To je podsticaj za sve zemlje u okruženju i tako stabilan region i stabilna Srbija će biti najbolja garancija da će sporazum biti realizovan i da neće dovesti do nekih novih sučeljavanja“, navodi Drecun.
Na pitanje da li za tu ideju postoji razumevanje u Prištini, Drecun kaže da „u Prištini više postoji razumevanje za ideju o ’velikoj Albaniji’ nego za evropsku perspektivu celog regiona“.
„Ne mogu da primetim neku iskrenu posvećenost toj evropskoj perspektivi od strane većine albanskih političara, jer oni postavljajući raznorazne prepreke na ovom putu ka postizanju sporazuma jednostavno se protive toj evropskoj perspektivi“, zaključio je Drecun.
