U autorskom tekstu za jubilarno izdanje Blica, Aleksandar Vučić nalazi objašnjenje za takve reakcije u „Filozofiji palanke“ Radomira Konstantinovića, te navodi da je to „gledanje preko plota“ uvek izraz straha da se neko suoči sa samim sobom.
„Zato su komentari ništa više nego ’pamfletizam’, čija je osnovna odlika, opet po Konstantinoviću, da se obračunava u ime neke već date, nepromenjive i večne istine“, navodi Vučić.
Kaže da su za deo Srbije i za region te „istine“ odavno postavljene i da se ne dozvoljava nikakvo njihovo revidiranje.
To, dodaje, podrazumeva, da je Srbija za region uvek kriva, uvek želi da ratuje, uvek da se širi na račun drugih… da osvoji Balkan.
„To što sam rekao jasno da želim da osvajamo laptopovima, znanjem, knjigom, olovkom, i to ne Balkan, već budućnost, mirno je zanemareno“, konstatuje Vučić.
Jednako, primećuje, kako je u Srbiji deo javnosti prešao preko toga da je tokom posete Kosovu jasno načinjen diskontinuitet sa Miloševićevom politikom.
To se, primećuje, jednostavno ne uklapa u unapred postavljenu istinu dela Srbije, a po kojoj je on apriori loš, apriori za rat, apriori deo Miloševićeve velikosrpske hegemonističke politike.
Zato, zaključuje, komentatori tako jasno preskaču sve delove koji im ne odgovaraju, koji narušavaju njihovu istinu i koji se ne uklapaju u „mit o zlom Vučiću“.
„I tu je negde osnovni problem. Moja politika je politika protiv mitova i večnih istina, a sa druge strane su oni, i sleva i sdesna, i kvazinacionalnisti i kvazigrađanstvo, koji žive na mitovima i od njih. Matrica je ista, razrada je drugačija, ali je zaključak opet isti“, piše Vučić u autorskom tekstu za Blic.
„Srbija svoje mesto u svetu hoće da nađe radom i znanjem, a ne oružjem“
Konstatuje da je tako za jedne izdajnik Srbije, za druge izdajnik pravde i demokratije, te da zato sasvim jasno da ni jednima ni drugima ne odgovara kad za Srbe sa Kosova vrlo jasno traži prava, a ne teritorije, dogovor i kompromis, a ne rat.
„I kada po hiljaditi put izgovorim reč mir naježe se, ti iz istih šinjela i krenu da pamfletima, jedni zato što bi stvarno voleli rat, drugi zato što ne mogu da prevale što baš ja taj rat nikako ne želim“, navodi Vučić.
Piše i da kada se tome doda da je za „sve njih mnogo važnije da njihov protivnik ne uspe“, nego da se zaista postigne rešenje, onda se dobije „zaokružena pamfletaška zajednica“.
Vučić, međutim, primećuje da ista mitološka postavka postoji i u regionu, te da je Srbija po tom mitu glavni krivac i u 20. i 21. veku.
Zato bi, kaže, oni voleli da on ponavlja, poput Miloševića, da ni naoružane bitke nisu isključene.
„I voleli bi da sam njegova politička reinkarnacija, sa istom postavkom, istim ciljem i istim načinom da ga ostvarim“, piše Vučić.
Zato, dodaje, i čuju samo ono što bi voleli, a ne što je rečeno.
„Zato što im ne odgovara Srbija koja je normalna, Srbija kompromisa, Srbija koja svoje mesto u svetu hoće da nađe radom i znanjem, a ne oružjem“, ističe Vučić.
Zato bi im, kaže, čist sevap bio da pregovori propadnu, da otpočnemo rat s Albancima, da istrebimo jedni druge i dokažemo mit.
„Na palanačkom Balkanu i dalje važi zlatno pravilo – da komšiji crkne krava“
Vučić piše da na palanačkom Balkanu i dalje važi zlatno pravilo – da komšiji crkne krava, a da je poseban problem ako on tu ideju odbije, ako proba da nađe lek, i za sebe i za druge, ako poželi promenu, zbog koje će postati bolji, uspešniji, jači…
Kako kaže, čak i ako ponavlja stalno mir, i dogovor, i kompromis, opet ne vredi, utvrdiće mu loše namere, pričaće kako laže, tražiće zaveru, loš zaplet… sve da ne bi morali da priznaju da je mit pogrešan.
A sve to je, primećuje, da ne bi morali da se bave sobom i sopstvenim promašajima i da bi uvek imali dežurnog krivca.
„I u potrazi za njim, mitološkoj, i oni, baš kao i neki u Srbiji, stigli su do onog ko je glavni uzrok njihove palanačke bede… stigli su do Srbije budućnosti, do jake, uspešne, moderne zemlje koja drži do svoje reči, koja nikome ne preti, koja hoće mir, koja voli i ume da radi, a ne da ratuje, koja nikoga ne mrzi, koja želi da pomogne… koja želi sva prava za sve ljude, bilo gde na Balkanu“, ističe Vučić.
Do takve Srbije su stigli, dodaje, zato što ona ruši mit, zato što je previše toga mitološki usađenog uspela da promeni.
„I sada zamislite razmere njihove panike kad znaju da su takve promene, suprotne učmalosti i ustajalosti palanke, nezaustavljive i da nema tog plota preko koga neće da pređu… To ih plaši najviše, i one s ove i one s one strane naših balkanskih plotova“, naglašava predsednik.
Piše da to što je počelo, to novo vreme, nova era za čitav Balkan i za Srbiju, ukida njihove plotove, te da je to vreme u kojem svako može nešto dobro da dobije, da ima koristi.
Upravo zato, zaključuje svoj autorski tekst predsednik Vučić, najlekovitije za Srbiju bilo bi da Srbi i Albanci, ma kad, postignu dogovor i reše svoje probleme zauvek.
„Posle izvesnog vremena, možda i svi ovi u svojim palanačkim postavkama shvate da su izgubili budućnost zbog sopstvenog i patološkog odnosa prema prošlosti, kao i mržnje koja im je ostala jedini hranitelj“, zaključio je Vučić.
