„Nadu i utehu uliva to što on višekratno izjavljuje da neće nametati svoju volju i svoja eventualna rešenja, već da će poštovati slobodno izraženu narodnu volju i svoja, pa makar se s njom intimno ne slagao“, rekao je patrijarh Irinej.
Dodaje da Crkva, po svojoj prirodi ne donosi državne i političke odluke, ali, kako kaže, ima pravo, a još više dužnost, da ukaže na večna merila i večne vrednosti.
„Pre svega na služenje – pravdi, slobodi, miru i životu za sve i svakog, pa, ne na poslednjem mestu, i za svoj narod, svoje vernike“, rekao je patrijarh.
Kako kaže, glavni problem Srbije nisu vekovni susedi Arbanasi, nego „razvijena Evropa“, pa i Zapad uopšte, jer se ne bavi prevashodno rešavanjem krize i prevazilaženjem sukoba, već se bavi svojim večnim interesima.
„U Evropskoj uniji, rekao bih, baš i ne izgaraju od želje za našim prisustvom, što zbog našeg prijateljstva sa Rusijom, što iz svojih unutrašnjih razloga i zato stalno postavljaju nove uslove, traže da prihvatimo njihovo rešenje za KiM i odlažu li odlažu“, rekao je patrijarh.
Smatra da ako i kada Srbija dođe na red, EU će biti sasvim drugačija nego što je danas, ako uopšte bude postojala.
Upitan da protumači sugestije iz Brisela da Srbija svoju spoljnu politiku uskladi sa EU, Irinej kaže da ne veruje da će Srbija sebi ikada kupiti „člansku kartu“ za ulažak u EU po cenu uvođenja sankcija Rusiji ili drugih neprijateljskih akata prema toj zemlji.
Komentarišući najave iz sveta da Bosnu i Hercegovinu čeka proces unitarizacije i da to u suštini znači nestanak Republike Srpske, patrijarh kaže da je RS stvorio srpski narod ogromnim žrtvama i da ona, „ako Bog da, neće ni nestati niti se utopiti u unitarnu Bosnu“.
O položaju srpskog naroda u Crnoj Gori, patrijarh Irinej kaže da se prvo mora suočiti s problemom da bi on počeo da se rešava.
„Nije, do sada, sa odgovarajućeg mesta i na odgovarjući način definisan položaj srpskog naroda u Crnoj Gori“, rekao je srpski patrijarh.
