Na nedavne Pacolijeve najave o mogućem članstvu Kosova u Interpolu u novembru, reagovali su predstavnici civilnog sektora i poznavaoci prilika.
Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta i nekadašnja poslanica u Skupštini Kosova kaže za RTV Kim da bi članstvom Kosova u Interpolu bili prekršeni principi te organizacije jer Kosovo nije verifikovano kao država, s jedne strane, a sa druge strane zbog kriminala.
„Ako imate šefa policije koji je smenjen zato što je na jedan način direktno ili indirektno učestvovao u kriminalu i pljačkanju banki zaista je veliki problem. A da ne govorim o etničkom uznemiravanju povratnika i stvaranja atmosfere nebezbenosti“, kazala je Trajkovićeva.
Kosovo uz podršku međunarodnih faktora može postati član Interpola, smatra direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi. On je u izjavi za RTV Kim kazao da je Kosovo na dobrom putu i da za to očekuje podršku i Unmika.
„Interpol je jedna izuzetna i veoma značajna organizacija, odnosno to je policija sveta u kojoj bi svaka država morala da da svoj doprinos. U tom smislu želim da kažem da mi očekujemo veliku podršku Unmik-a na Kosovu, da nam pomogne ne samo vezano za Interpol nego i UNESCO, jer je Unmik jedna vrlo značajna međunarodna organizacija koja u tim poljima može dati veliki doprinos“, kaže Šeholi.
Po mišljenju Bojana Teofilovića iz Centra za mir i toleranciju, niko ne može sa sigurnošću da kaže da li će Kosovo biti nova članica Interpola ili neće. Ono što Srbe zabrinjva je, kaže on, da bi oni koji su činili zločine mogli biti zaštićeni.
„Svi slučajevi koji su okrenuti protiv mogućih, tj. potencijalnih zločina koji su počinjeni od strane pripadnika OVK koji se i dalje vode pod ingerencijom republike Srbije i pod ingerencijom Interpola sa strane članstva Srbije u toj organizaciji, svi ti slučajevi onda prelaze pod ingerencijom republike Kosova i samim tim postoji realna opasnost da sa tim sučajevima ne bude na kraju ništa“, kaže Teofilović za Kim.
Govoreći o transformaciji BSK u vojsku, Rada Traković smatra da nijedan međunarodni predstavnik na Kosovu ne bi trebalo da tome daje podršku, ne samo zbog problema u odnosu Srba i Albanaca nego što bi to bio veliki problem za čitav region pa i šire.
„Zamislite dve vojske, jedna u Albaniji i potencijalno stvaranje albanske dominantne vojske na Kosovu istog naroda na području gde ih faktički samo Prokletije razdvajaju, to je takva promena balansa na Balkanu i takvo jačanje albanskog bezbednosnog potencijala koji najdirektnije ugrožava ne samo Srbiju nego i Makedoniju i Grčku, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, sve te zemlje regiona. Da ne govorim o istoriji ljudi koji su suština te buduće kosovske vojske, a to je takozvana zločinačka Oslobodilačka vojska Kosova među kojima se nalaze ljudi koji su na najdirektniji način vršili sistematsko etničko čišćenje, ubijanje, trgovinu organima Srba“, kaže Trajkovićeva.
I Bojan Teofilović podseća na ne tako davnu prošlost OVK iz koje proističu Bezbednosne snage Kosova čija se transformacija najavljuje, i postojanja po njemu realnih strahova Srba.
„Srbi i dalje vosjku Kosova ili BSK kako se sada zove, gledaju kao direktnog naslednika OVK, samim tim zbog svih tih stvari koje su se dešavali krajem 90-tih i početkom 2000-tih i zbog svih mogućih zločina za koje Srbi optužuju pripadnike OVK i zbog te direktne veze znam da Srbima neće biti svejedno ukoliko bi došlo do formiranja vojske Kosova“, ističe on.
Sasvim drugačijeg mišljenja je Fatmir Šeholi.
„Cilj Kosova je da BSK ili vojska sutra bude deo NATO pakta i na tom putu niko ne bi trebao da se igra sa voljom naroda na Kosovu, jer je volja ogromne većine na Kosovu. 95% naroda na Kosovu želi da vidi Kosovo unutar NATO-a i unutar EU i jednostavno to se ne može sprečiti. Mi vidimo da su Srbi protiv toga, tj. samo je Srpska lista protiv, jer mi imamo među pripadnicima tih struktura Srbe i oni daju svoj doprinos, i ne bi to ničemu škodilo“, smatra Šeholi.
Međutim, većina Srba koji su, kako Šeholi kaže, dali doprinos u BSK je napustilo te snage u proteklom periodu. Predstavnici Albanaca, među kojima i šef kosovske vlade Ramuš Haradinaj, smatraju da su srpski kadeti unutar BSK-a pod pretnjom zvaničnog Beograda morali da istupe.
