Hrkalović je ocenila da bi takva odluka bila opasna po bezbednost, jer Priština nije u stanju da osigura ni minimum bezbednost za građane Srbije koji žive KiM pa se onda postavlja pitanje kako bi onda mogli da kroz članstvo u Interpolu doprinesu svetskoj bezbednosti.
Ona je, saopštio je MUP, istakla da bi „eventualnom odlukom o prijemu tzv. Kosova u Interpol bilo prekršeno međunarodno pravo, pre svega Rezolucija 1244, što bi prouzrokovalo nesagledive negativne poledice po dijalog Beograda i Prištine“.
Ona je naglasila da bi takva odluka bila u suprotnosti sa pravilima i procedurama Interpola i narušila bi ekspertsku prirodu ove međunarodne policijske organizacije.
Hrkalović je podsetila da samo članice Ujedinjenih nacija i posmatrači u UN mogu biti članice Interpola.
Ambasador Hari Kandu istakao je da Indonezija poštuje i podržava integritet i suverenitet država u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom.
Ambasador Migel Fuertes istakao je rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala koji su ostvareni zahvaljujući izuzetnoj saradnji policija Srbije i Španije.
On je naglasio da je argumentacija Srbije po pitanju zahteva Prištine za prijem u Interpol opravdana, u skladu sa međunarodnim pravom i pravilima Interpola, kao i da će Španija po tom pitanju ostati pri stavu sa prethodnog zasedanja Generalne skupštine u Pekingu, „kada je tzv. Kosovo povuklo zahtev“.
Ambasador Subrata Batačardži istakao je da je Indija država koja poštuje međunarodno pravo i da će shodno tome njen stav biti u skladu sa tim, navedeno je u saopštenju.
